Прво су морали да ми објасне шта је то були. То је излет за целу фирму, са све породицама, негде напољу. Софтекс је изнајмио цело излетиште негде близу у брдима. Два дана је трајала набавка - ишло се код фирминог винара, на падини једног од брегова, по 30 литара бољег (не најбољег) црног вина. Слао се факс кланици из месног Комбината (све исто као овде, исте саламе и конзерве, по истом рецепту, истог укуса, знамо јер су и они и млекара имали дућане на источном излазу, где смо понекад пазарили да носимо кући), тражи се рецепт за перкелт. И стигне факс са рецептом, писан руком на листу из школске свеске. Набраја тамо неких пешес врста меса, од чега већина и није месо, него разне коленице и тетиве. Све је то набављено и спремљено.
Крчкало се добра четири сата, у повеликом казану, над умереном ватром. Без воде, то се крчка у сопственом сосу. А онда још један сат кад су додали кромпир и зачине, углавном лук и алеву паприку. Мирис се свуда осећао.
Деца су се играла, јурцала, госпође су оговарале, сви одрасли су пили. Вина. Много. Чак и Шерци, са пивским надимком, је навалио на вино. Већ смо знали његову нову госпођу, и клинца су већ имали, а пошто смо становали код његове кеве, виђали смо их често, није било неко изненађење. Она је плавуша, пристојног изгледа, ама нема ни кука ни струка, права и јака. Знали смо и откуд то, она игра фудбал и штогод је значајан играч у месном женском тиму.
Кад је перкелт био спреман, већ нам је у главама зујало од вина. А и огладнели смо, оно мезета што је било је слабо отишло, сви су се чували за главну клопу. И био је одличан, баш какав треба, лепљив од свог тог колагена у тетивама и зглобовима, богатог укуса. Морао сам да оперем браду, не можеш са џогуре поскидати све те лепе ствари а да се мало не усвињиш.
Остали смо до у ситне сате. Било је остало доста и за вечеру, а и тај брдски ваздух (каква су већ брда, ништа ту није преко 40м) нам је брзо вратио апетит, па смо опет навалили. И пили још.
Око поноћи седим са Михаљем, причамо о ко зна чему, можда и на српском, кад чујемо иза врата неку свађу. Попичкали се Шерци и госпођа му. Таман кад је Михаљ рекао „стварно, коме то треба... то је тако неприлично“, чујемо ударац и како неко пада. Он одмах попизди, крене ка вратима намерен да отпусти Шерција на лицу места, сад је баш претерао, или да га бар изгрди на пасја кола. Врати се минут касније, мртав ладан. Не, није Шерци нокаутирао жену. Она је њега.
Једино чега се још сећам је да ми је апетит тог дана превазишао моћи варења, те да сам се пробудио да бацим пеглу. Скроз црвену, и никако да установим је ли од алеве или од вина.
Ујутро се нисмо много задржавали, многи су морали да возе, а није више било ни вина ни клопе, отишло све. Мислим да смо стигли у Геменц пре ручка.
Двадесетог, unosc.prg: „Комбинација filter+grupni+nijeunet() је доводила до тога да се у приказу обавезно види први слог документа, а тек од другог филтрирање. Исправљено.“. Немам појма о каквом се филтрирању ради.
30-I-2024 - 7-I-2026