16-IV-2006.
Мислили смо да се отарасимо мале шупе и заменимо је нечим мање трулим, тесним и незграпним. Отишли до Луа и гледали шта има. Ово сам морао да шкљоцнем:
Да нисам већ виђао овакве шклопоције десетинама пута, никад не бих погодио шта је. Роштиљ је. Кад помислим да ћале још троши ону кутијицу што је купио на Баш Чаршији 1967... А ово ни не ложи ћумур, троши пропан, који греје вулканско камење, које греје месо, а масноћа капље по камењу... Тако има скоро све што ваља, осим ћумура. Не питајте чему шест ручица. Једна мора да је главни вентил, једна можда упаљач, даље се звижди (в. Кућни).
Ништа од готових шупа нам се није свидело, па смо темељно прегледали шта све има од материјала и како да то сами направимо. А можда нам неће ни требати, видећемо. Кућа је довољно велика.
Изградња шупице је после испала много сложенија но што смо мислили. Силни прописи одређују које величине сме да буде у односу на величину куће и кућа по крају, на ком растојању од ограде, колико висока (постоји и минимална висина) и којих шест нацрта је дозвољено, нема измотавања. Све у свему, појела дара масло.
Бар сам се нашкљоцао којекаквих текстура, чак и под неких равних колица, са све отпалом фарбом, рђом, и чистим металом, негде сјајним негде мат. Треба то Горани за нешто што прави. Откако је дипломирала, а и Нина, седи тамо и нема шта да ради, чека да Рикардо заврши, јер је уписао два главна предмета. Добро, плаћамо њој кирију, а да не би плаћали и за другу собу, издали су је неком Индусу, по имену Хиташ, ког су одмах прозвали Хитачи. Ретко су га виђали, долазио је само да спава. Успут сам јој набацио (још пре десетак дана) како Џо кубури са иконицама, видим да чак користи оне што долазе уз фокс, те из 1999. Ружне су данас.
„Тип је помало стипса, ал' га радим зато што је ово врло једноставно, не одузима много времена (само чачкам скрипт који нема ни сто линија... добро, де, четири таква скрипта) и што плаћа с вољом и на време, преко ПејПела. Графика коју тренутно има је огавна - види му вебсајт па ће ти бити јасно. Елем, синоћ сам му набилдовао још пар ствари, и приметио да му иконица на неком додатку није његова, него Фоксова. Па сам му то рекао, а он се онда сетио да ми кука како његова графичарка тако дере да се не усуђује да од ње наручује било шта, ако није баш критично. Па је питао за тебе. Ја му наплаћујем $40 на сат, а рекао сам само да ти вероватно не би узела више од тога јер си, као, почетник. “
За Герија сам дорадио рутину за извоз и увоз дебеефа са мемо пољима у текст и назад, и увео нека ограничења да не би опет брљао по мојим ознакама за почетак и крај овог или оног. Као и увек кад текст треба да садржи и податке и текст, треба некакав јасан договор између писца и читаоца, тј кода који то пише и кода који то чита, како ће се знати које је које. Што је океј док се ту не умеша и човек и чачка текст током испоруке, и појебе те ознаке. Нема везе који је то формат, да ли од неког текст процесора или је ртф или хтмл или цеесве, свеједно - свако ручно чачкање је ризик да се тај договор прекрши и да се добије текст који изгледа океј али читалац више не зна које је које.
У овом случају је имао нешто хитно да спреми за сутра, и увоз никако да му прође, па сам му рекао да ми пошаље све, и нуто чуда, као и сто пута пре и после овог, није знао шта све треба да ми каже, ал' сам из узорка видео. Наравно, имао сам некакав узорак и пре, али јако се ретко дешава да се на том првом узорку појави сваки могући зајеб који ће да се појави кад се ствар пусти у погон. Приде, у линији за заглавље му се појављивао некакав плус и празан ред пре тога, што је све било непредвиђено, ова алатка је писана да увезе штогод је већ извезла (из једне табеле у другу), и никад не би убацила нешто испред заглавља. То сам обрисао ручно и увоз је лепо прошао.
Све то у ствари већ постоји као део пројекта Зод, који сам сутрадан ажурирао са овим исправкама и послао му. То је 45. зип тога који му шаљем.
Узео сам неке тегове од 2,2 кг (5 фунти) и, како рекох ћалету, није битно колики је тег него колико се пута премешта. То да не зарђам баш. Сад како смо већину радова по кући мање више завршили и прешли на полако, ово је за лагану зимску разгибанцију. Не радим неке вежбе за снагу, него оне најпростије, ал' зато урадим по 50 комада у цугу. Био сам почео са некима од фунте пре три-четири године, па онда од две фунте, и ово је отприлике мој ниво. Јаче не треба.
За слушање музике сам променио фазон. Више не састављам плејлисту, увек сам себе преварим па испадне да слушам оно што сам мислио да хоћу. Доста тога, сад ми је на листи СВЕ, а оно што почне да ме нервира, лети са диска. Под један, трајало је неколико минута док сам проскроловао целу листу, да овај очита дужине и сабере их. Тотал: 142 сата музике. Ту олдвејв крене да ми препоручује некакав Калексико... ајд добро, турићу и то па да видимо. Епилог: Краљеви гипса, нема везе како су спремљени, су опет то исто. Обрисао.
Ми смо управо ове године коначно укапирали да нас нико не тера да славимо било шта, и лепо отерали све то у. Можда ћемо догодине фарбати јаја кад им је време - на равнодневницу. Од обреда смо задржали само моје пролећно скраћивање браде - све расте испочетка. И редовно посећивање баштице да видимо шта је сад процветало.
Хе, једном сам натрчао на неког типа у дућану - довикнуо сам нешто ћеркама, а тип мислио да сам њему. Фаца - чисти геџа, дуг и танак нос, брчићи, само што није рекао "буши... ха ха ха ха". И онда он пита јесмо ли Немци - и онако мртав пијан приметио да имам нагласак. Јок, реко, ал' знам штогод. И онда кренемо да мешамо немачки и енглески (где и једно и друго говори горе од мене) и испостави се да је он пола Шваба пола Чероки или тако нешто :).
Мени је Клуни као појава скроз антипатичан, некако бре изгледа као Шон Конери из прве пробне серије, одбачен као шкарт. Ал' још га нисам видео да је нешто лоше одглумио. Још ћу се и навићи на њега.
Спомиње се: Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), Зод, Кућни речник, Невена Средљевић (Нина), олдвејв, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), фокс, Џо Диобалато, на енглеском
28-IV-2024 - 14-V-2026