19-V-2002.

Посета нашима у Ричмонду. Рикардо научио да каже гибанИца - ако је и успео да каже ц, није успео да премести нагласак на почетак, не иде па не иде.

Имали смо пех, однели су нам кола. Ово је други пут откако смо овде - и оба пута на месту где иначе плаћам, само што нисам био прописно обележен. Станодавац, неки Брајтард, ми није дао налепницу, оде 90 долара, плус што смо се шетали једно 4-5 км до места где односе. Само ми је то још фалило.

А баш смо удрндали с парама овог месеца, а неће бити много боље ни наредног, све док званично не будем на буџету код еМПаба. Јесте Брекс газдачки одвалила сате у предрачуну за СпидКенвес, са све фактором врдања, на неким местима чак до три, ал' су и захтеви успут расли а буџет за сате баш и није, па је испало да је остало још посла, а мало тога што можемо да наплатимо. Тј како она успе да смува Диобалата. Бивало је да ми стигне чек на 240$, а било је редовних 1600 у почетку. Приде се десило и да ми Ваховија направи зврчку - дође чек у петак, одем да га турим, али тек негде око 13:30, што би требало да је довољно рано (шта не прође до 14:00 иде сутра), ал' јок, стока већ затворила дућан, и чек прође тек у понедељак. Увече одемо до Крогера да напунимо фрижидер, и тај пазар, наравно, прође за десет минута, и нуто чуда ја у минусу. Онда креће игранка: имам тзв. „кредитну линију“, тј дозвољени минус, и могу да повучем са њега кад год ми затреба, тј да пребацим са тога жељени износ на текући, уз неку камату. Ал' пошто то нисам урадио сам, урадио је то софтвер и то без питања, нема пилота у авиону, и за тај пренос ми наплати 5$. Проверио сам исто вече, и видео шта се догађа, ал' сад јебига. Онда у понедељак дочекам да плата најзад легне, негде око подне је угледам, вратим тај минус, и погледам колику ми је камату одвалио. Па јеботе, камата за три дана толико? Прерачунато изађе 90% годишње, ако рачунамо пропорционално. Ал' пошто је наплаћено одмах, то је конформна, што ће рећи да изађе око 590% годишње. Лихвари да би лихвари. И још тих 5$ приде, пичка ли вам материна.

Пикси је дошао да ћалету среди трабанта сутрадан, 20., и није до њега, то је за електричара. Никад краја... У међувремену је решио да поврх оне бетонске плоче стави лимени кров на гаражу, јер ни два слоја битумена нису решила ствар, и даље прокишњава. То ће му донети Прлетић камионом. У осталим вестима, Сусједов син довео другу жену, пошто је ону прву канда најурила свекрва. То је засад, као, тајна, ал' комшилук све сазна.

Тог двадесетог је Нини требало нешто па сам је одвезао на правни (имала је нешто око закона у вези са интернетом, писала је неки рад) а ову до централне. Е кад смо стигли до централне универзитетске, а ја се као нешто журио, па хоћу или нећу да изађем из кола, ајде ипак хоћу, шта оно не смем да заборавим, а да, да не оставим Агфу у колима... и са пола секунде закашњења се сетим да сам заборавио да извадим кључеве. Док сам се пипнуо по џепу, испустим врата, и како сам паркирао на узбрдици, она се закључају. Овде је то так нормАлно* да се праве кола где можеш да закључаш кључеве унутра, ваљда зато да би продали више аларма, где се закључава на даљински. Кад се сетим шкодилака, па и кафеног, где није било теорије да закључаш кључеве, осим ако излазиш на задња врата. Возачева врата нису никако могла да се закључају изнутра.

Опет нико није пешачио, једино сам се ја цео сат шеткао око кола. Нина и ова њена Кинескиња су као отишле на аутобус, али је ова успут негде телефонирала неким другарима (Индуси) и они су дошли колима по њих, па онда отишли по резервни кључ и на крају довезли Нину са кључем. Све колима :).

Ускоро идем опет код Брекс, а можда ћемо и до Сиракузе. Постоје неке шансе да се сретнем са двојицом главоња - Џорџом Вајтлијем, који је суви генијалац, и Стифом, чијих пар књига држим при руци. Овај други би у догледно време требало да ми буде шеф.

Оно, изгледа да тамо није тако јако хладно, колико се навата много снега, јер ту силна водена пара која се диже са великих језера удара о неки плато (то је почетак неке висоравни или тако нешто) и ту се мрзне и пада у виду снега. Срео сам на конференцији неког одатле, и каже да највише што може да падне је две стопе (60цм)... за један дан. Е ако пада неколико дана (као што уме), слој уме да нарасте и до метар ипо или јаче.

Пре неки дан су тамо имали неки закаснели снег, кажу да не памте да је било снега у мају. Оно, јутрос је било иња на колима... а следећи викенд по календару пада отварање сезоне купања (базен, језера).

Завршава се Нинина матурска хаљина (то је вест). Друга вест је да сам се мало прерачунао са цигарет папиром, нестаће ми за десетак дана или ту негде. Некад је тамо било по 50 листића, па 40, сад има само 33 у књижици, тако да сам рекао ћалету да шаље. Једна табла ће бити доста (да не однесе много поштарине), а после по Нини може још две-три па сам онда опет миран годину и нешто.

Око двајздругог ми је стигао и лептоп од Брекс, требаће за Сиракузу. То је у ствари Шарлинин, а она ће ваљда да се снађе док је то код мене. Двајстрећег је Нина ишла на неку екскурзију (једнодневна, до Балтимора, тамо су се мало возикали бродом, и ваљда и ручали на броду), вратила се ноћас око један. Није носила шкљоцу. Јутрос су ишли у биоскоп (гледали, ваљда, Спајдермена) и онда су имали некакав ручак у школи - вратила се пре Лене. А онда отишла да спава.

Лена почела да носи Горанине старе патике. Стоје јој мало бамбурасто, али су јој, каже, јако удобне. Обула их је у суботу кад смо ишли у Ричмонд, да је виде :). Каже да јој њене нису лоше, али већ нема места за прсте. Ако овако настави, носиће 40.

----

* више се нико не сећа што се пише нормАлно, осим старе банде са сезама. Виц гласи „у пичку или нормАлно?“. Ово „так“ испред је тек зато да би звучало хрватски, да се Власи не досете.

Спомиње се: Агфа, Горана Средљевић (Го), еМПаб, Јелена Средљевић (Лена), кафени, Невена Средљевић (Нина), Прлетић, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), сезам, Сесилија Роксбери (Брекс), СпидКенвес, Стив/Стефани Вилфорд (Стифо), трабант, Џо Диобалато, Џорџ Вајтли, Шарлин Вејтер, шкодилак, на енглеском

16-XI-2023 - 18-II-2026