15-VII-2007.

Моја коника/минолта је ове недеље свечано шкљоцнула десетохиљадити пут, и размишљам (шљам, шљам) да негде, догодине рецимо, одвојим неку кинту за наследника.

Ал пази сад шта мени треба:

- да ради видео како ваља, и то са употребљивим звуком

- да могу да удесим белу без да улазим три лакта дубоко у меније

- да има већи сензор (често шкљоцам при килавом светлу, дакле што мањи шум уз што већу осетљивост)

- да има довољно широк објектив, а зум рецимо бар 6x (може и јаче али није битно)

- да добро подноси дуже експозиције

- добро би било да компензује трешење (ту ми се више свиђа онај штос кад мрда сензор, који има пар грама, него оно кад покушава да мрда стакла)

- добро би било да уме да баци блиц у плафон, ал' и не мора, то се решава подметањем папира под углом од 45.

За сликање из џепа ће да буде добар и дебилни... ако Нина већ једном успе да се избори са кретенократијом. Прво потрошила две недеље да нађе план по којем ми између себе можемо да причамо за фрај (треба да буду три броја - она, Лена и ја), па онда да можемо да добијемо телефоне какве хоћемо (два комада Разр и једна мотороља) уз повраћај, тј плаћају да узмеш, само умочи перо у своју крв и потпиши на две године. Е кад је то нашла (код ТиМоубла), онда не може да се уплати онлајн, јер је наша ШКЗ ставила њихов сајт на црни списак због лошег обезбеђења - имали су случајОва. На крају морало телефоном, и ШКЗ одобри, ал' сад ТиМоубл каже "е не може тај продични план, немаш кредитну историју". Море нек се носе, рекох, ако је способност за западање у дугове па вађење боља него "никад нисам дуговао".

Кад мало боље размислим, већ су на губитку неколико стотина долара, јер већ месецима не узимамо ништа само зато што су тако компликовани и имају сто варијанти.

Ово са телефоном се завршило тако што сам опет, као оно 2003. узео неко ђубре од 20$ у Волмарту. Али то је било тек септембра. Оно прво сам бацио јер је АТ&Т успео да за тих неколико месеци преправи услове и да ми поједе неке паре које је требало да ми буду пренете у следећи месец. Нема везе што је било мање од 6$, ја њима више не верујем.

Королини точкови дрмају при неким брзинама, мора да се разбалансирало. Одем да ми то среде, па кренемо поподне опет до Негс Хеда, да видимо је ли упалило. Боље сад да то пробамо, него после у неком цајтноту, кад буде већ да кренемо за Орландо, а нацртао ми се и овај пут за СФБЦ, што смо Дејвид, Јан и ја договарали цело јутро. Јан је једва нашао лет, једва некако углавио за 30-VII-2007., повратак 07-VIII-2007.. Коштаће 1200€ за њега, а само 410$ за мене (плус гаража на ОРФу, мада ћу и то да смањим, идем на Њупорт, јефтиније паркирање). Могли смо проћи јефтиније да смо летели за викенд, ал' долази Оливер код једног од њих... па кошта колико кошта. А стижемо тамо пар дана пре него што дође Ђианг, па да почистимо дотле неке споредне ствари, јер кад она дође све остало се склања, она је главна. Шта она тражи, то буде најпрече. А имаћемо ту и викенд, одлично за свраћање до Фонтлироја, Шејлет и Алкатраза [тј код дебелог, чија клиника гледа на ту страну].

Успут смо нашли зелену пијацу уз друм, шатру са поврћем од фармера из краја. Осим што није. Иста роба као и на пијаци у Вирџинија Бичу, или у Крогеру, Кимарту, Волмарту или било којој другој бакалници. Парадајз на силу дозреван, али зато сортиран под конац, све исте величине, и исте цене као у дућану. Бар треба да је свеже, а? Како да не, ено тутње четири хладњаче иза шатре и на петој агрегат да прави струју за расхладне витрине под тезгом. Ма немој ми касти. Ништа нисмо купили.

На Негс Хеду смо нашли где смо били пре седам година, и ни упола није како је било, а ни оно није било баш славно.

И некако ми не иде да до на километар пре плаже возим кроз кукуруз. Нама је Јадран море, а тамо до обале има да прођеш две климе и три географије, и последње сате се возиш кроз средоземно биље, све четинари, макија, смокве, маслине и остало зеље. Тог мириса овде нема, храст и бор као и 100км иза, ма ни само море није како треба, фали ту нешто.

А и време је било штогод шмрљаво, светло облачно и спарно. Бар смо се у повратку изгубили, идући све у добром правцу али нешто цик цак кроз стамбене четврти, скоро да смо прошли кроз нечији улични бал... што је занимљиво, као да возим кроз документарац снимљен о другом крају града, где никад нисам био а на пљуцомет ми је.

А балансирање точкова није помогло. Рече Ендер да мора да гуме нису ротиране - погодио - и сад су јајасте. Дакле, јебига, нове гуме.

Шеснаестог, након тридесетак порука на олдвејву, где сам научио и више него што сам намеравао, преломио и уплатио на Њуегу, купујем Фујицу. Јер "за две недеље идем у СФ, греота да носам оно сокоћало".

Спомиње се: 30-VII-2007., 07-VIII-2007., Дејвид Бертон, Ђианг Вонг, Ендер Аквила, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), олдвејв, Оливер Бајфорд, СФБЦ, Тревор Фонтлирој, Фујица (Фујица), на енглеском

12-II-2024 - 28-III-2026