Натежемо се са газдом, тј старијим водником Петровићем или тако некако, рекло би се да је Ром са неким од тих типичних презимена, ал' с друге стране он ради мање више све по пеесу и политички је строго на линији... Шта ће, човек, ситан подофицир у овој припиздини а надомак града и мора. Џаба ти пејзаж и клима, кад две недеље не видиш никог осим ових петнаестак момака који би радије били негде другде, и још мораш да смишљаш шта да им даш да раде. Још је било и занимљиво кад је измислио да ојачавамо бедем, то ређање безвезног камења у чврст зид је у ствари закучаст геометријски проблем, и баш ме била кренула интуиција, из два потеза бих одабрао камен који тачно упада тамо где сам га замислио, не мрда никуд и чврста је основа за следећи.
Био је пар пута покушавао и да нас натера да радимо физичко ујутро, па брзо одустао, након ваљда трипут. Онда је био ставио стражара на антенски торањ. Ту смо се побунили, има ветар да га одува, кад зафијуче 60км/ч има да га нема. „Толико луди нисмо, везаћемо га“, рече он и остаде жив. То је трајало можда пет дана, па је и то баталио.
Почетком марта му стиже наређење, што је ваљда важило за целу војску или бар за пограничне јединице (а море је, јелда, граница), да нема одсустава, јер је ту падала годишњица неке пиздарије што су ови направили на Косову, и очекивале су се некакве акције, саботаже итд. Од свега тога није било ништа, али свеједно целог марта нико није ишао кући. Седимо и пиздимо и само чекамо да видимо кога ће првог да пусти, хоће ли опет бити као доле у касарни да то буду Албанци (и било је, колико се сећам). Неке три недеље ни у град се није ишло.
Да прекратимо време и избегнемо пиздарије, решимо да ајде радимо све како треба, па да нас остави на миру. Нити смо претеривали са италијанским порно каналима (што и није баш била права порњава, није се много видело, ал' су бар парадирале згодне рибе пред камером), ни са пивом, просторије смо држали чисто и уредно, чак и пазили да по авлији не буде ђубрета. Исту фору смо били извели и са Елвиром јесенас и добро смо прошли, па ајде опет. Истина, нико од ових јесенашњих није био ту, али двоје-троје одраслијих су укапирали како би то могло да упали, па су подржали идеју.
И то продужимо и кроз обе недеље смене овог млађег, и шта буде - кад се Петровић вратио на смену, уопште нас није ни поздравио ни ништа, него сео са овим у канцеларију и тамо ко зна шта су причали добра два сата. Овај оде на своје две недеље одмора, а Петровић нас дохвати на састанак и крене да нас риба без икаквог разлога. Ваљда му је писало у плану, шта ли. Џаба смо држали скоро цео месец све како треба, а јок, њему негде пише да треба да нас изгрди. Ту нама пукне филм и кренемо да забушавамо. Ускоро је чак рикнуо бирач канала на телевизору, тј није баш рикнуо али је умео да врда, па је он то заварио на први програм и прекрио гитом или некаквим печатним воском... који смо ми увек уредно враћали на место да изгледа као и пре. А он више није проверавао шта се догађа с телевизором, само да се сваког дана одгледа Дневник, то је било обавезно и једино важно.
26-XII-2023 - 4-VII-2025