Негде предвече зове Форд. Чантрамо о којечему, и таман да се опростимо, те у том смислу каже он „...још само да се надамо да ови моји неће направити неку глупост, да... чекај... ево управо је пренос из Авијана, полећу да вас бомбардују, биће на вашем небу за пола сата. Дрште се и много среће.“
Тако сам пола сата пре почетка знао да ће нас бомбардовати. Рекао својима, договоримо се да мало очистимо подрум, имамо и онај комад тепиха из старе кујне, може то да се простре, то је тешка синтетика и неуништиво је. Онда окренем сезам да јавим, право у чет, али су ме изгледа чули само Дебели и још можда двојица који су имали сличне вести.
Негде сам сачувао логове из тог чета, све рачунајући да ћу ово једном написати. И ево, 25 година касније, налазим свашта, само то не. Док то не пронађем, овако по сећању...
Дакле, сезам је тада имао три сервера, од чега је један био углавном за конференције, групе и остале поруке, један за администрирање, чет и шта први не постигне, а на трећем се играо Квејк... Што и није неко чудо, игра је вероватно имала брдо графике на локалним клијентима, а преко мреже, тј модема, се размењивала само информација о томе ко је где и шта ради. Нисам пробао, није ме занимало да се играм онлајн, то могу ови из Београда које то кошта по локалној тарифи. Истина, имали смо и ми локалну везу, моји момци су били техничка подршка у Беотелу, ал' навике... не волим да се играм док ми куца таксиметар.
Елем, Дебели обори Квејк сервер и отвори га за чет, исправно рачунајући да ће то бити најбржи канал за комуникацију између чланова. И био је, наредних дана и недеља, али у том првом тренутку је више од пола текста у чету било посвећено томе да се види зашто не ради квејк сервер... Чак и кад би неко донео вест о томе да бомбардовање почиње (као што сам ја урадио, пола сата унапред, и још неко десетак минута касније), новодошли то не би видели него би кренули од нуле, што не ради квејк.
Не сећам се ко је све био у том чету, било је доста познатих, мислим да су навратили и пЛазић и Стинге.
Остао сам на вези можда пола сата, а онда сам чуо да је гађан Нови Сад. Па смо звали Горану, она је тамо. Испоставило се да је била негде на Штранду са цимерком, шетале се, срећом скоро километар далеко од мостова, који су тада гађани. Још касније се испоставило да је то још и било боље него да су биле у соби, јер је један томахавк рукнуо у паркић иза суседне зграде. Није ништа срушио, само се наломио стакла и направио хрпу од десетак кубика земље, видели смо фотку.
22-VI-2024 - 30-VI-2024