Већ трећу недељу на сезаму водим расправу, и то на теми Историја, о Америма, њиховом утицају на цивилизацију, о образовању, како се пишу уџбеници, ма о свачему.
Данашњи додатак, пита ме неко „Својевремено сте ви у Зрењанину имали неку своју интерну / телевизију типа СтБ. Да ли еј то јос увек у зивоту ?“
Одговарам: „Било је то нешто трипут по два месеца у разним конфигурацијама прошле и претпрошле године, и личило је чак на нешто (и мене су ваљда једном или двапут довукли у студио :)... Зез је био у томе што су сва три пута мислили да ће овдашњи при(х)ватници да пукну од жеље да им се заврти реклама на локалној станици. Оно, доста је тих реклама и било, ал су момци пожелели доста пара (ово ваљда твзр3). Цена је била иста ако ти они сниме рекламу и ако сам донесеш траку са готовом рекламом, а квалитет, дизајн и остало... ми смо правили лепше ствари пре двајес година у фото кино клубу. Добро, претерао сам, али муштерије нису биле задовољне... Елем, неста пара... и ево већ годину дана немамо локалну телевизију.“
Ово да сам био у студију се у ствари ни не сећам... Или сам можда попричао с неким, пред камером сигурно нисам био. Ајде на радију, тога се још и сећам, мада не баш и које године је то било - ове или пешес година касније. Сећам се само да је Дравић био за микрофоном... биће да је сад, оно касније је већ научио да ме избегава.
Једно недељско поподне се Нини пријео сладолед. Седнемо на бициклове... или само један? Сећам се да је њен пони био тада још нов и да смо се њим возили, вероватно свако на свом, ал' можда смо и обоје сели на понија, што није неизводљиво, само је незгодно, низак је, точкови су од само 20 цоли. Дућан где су имали сладолед у недељу поподне је био нов, отворио га неки избеглица из Славоније, од оних из првог таласа, који су дошли овамо с парама. Налазио се у улици код Шанте, ћошак далеко, таман миран крај. Паркирамо бициклове, узмемо тај сладолед, па полако кући. На пола пута до Шанте у сусрет нам корача, не тротоаром него коловозом, неки лик у сакоу али без кошуље, раскопчан, сав зарозан, у јачим ципелама али без чарапа, и око груди има надуван дечији појас за пливање, са све гушчијом главом, која му је дошла тачно поред лица. Очигледно пијан ко летва, ко зна шта је било. Ал' призор незабораван.
24-VI-2024 - 21-XI-2025