Пише ми Берт...
Зајана им је послала имејл. Не знам шта је рекла. Само се представила и објаснила штогод о свом бенду, прес киту који је послала мр. Таминдзицу, итд. Наравно, јако је узрујана због рата. Пита се што нисмо овако интервенисали у Руанди. Рекао сам јој да су и Руанда и Косово ужасне ствари са којима нико не зна шта би, али је Косово много ближе кући па не долази у обзир да се не дира. Такође, у Руанди није било очигледног дугорочног зликовца, ни већих војних циљева за уништавање.
Ти, или неке опозиционе групе које си споменуо, рекосте да је подршка опозиционим групама најбољи начин да се сруши Слоба и прекину Балкански ратови. Питам се какву подршку би Западне владе и народи могли дати, а да буде од неког утицаја.
То „буде од утицаја“ је у ствари „прави разлику“... није ми тада ишао под капу тај израз, јер се одмах питам „прави разлику између чега то?“.
Пренесем то олдвејву, и успут „Ценим да је ово врхунска пиздарија - у сред овог срања, ми остварујемо контакт са америчким бендом... Арлингтон је, иначе, на ивици Вашингтонског атара, одмах преко моста.“ Неко тамо пита Клекса, „како Ниш, има ли га још..? ;)“. Велим, „Клекс се синоћ није појавио у чету, прексиноћ јесте. Сад гледам на Кајгани да је Ниш поприлично скењан. Клексе, јавидер се.“.
Шта ли му беше та Кајгана... да није нека локална телевизија? Сутрадан, јавља Боћа:
Шибнули су прво вече, једно километар ваyдушне линије од мог стана, у празну касарну. Од четири таомахавка, три су експлодирала, а један направио рупу дубоку 13 метара!
Ваљда су га јуче демонтирали. Срушили су стару топовску шупу, ону из филмова о стрељаним ђацима! Пао је још један пројектил, гађали су фабрику оружја у застави, то је на другом крају града, на старом путу за Јагодину. Промашили и лупили у неко од брда. Фабрика је ионако одавно исељена. Ја сам код таште на периферији, мало даље од мог стана, да умирим жену и децу. Склоништа не пушим, пијуцкам ноћу ракију :)
Чувајте се и јављајте се!
Када сам скидао пад, Клекс је био на вези. Није се одазивао, верујем да је у реду.
Мени се Зајана јавила јуче, одписао сам јој кратко. Код мене је повелика фрка јер снабдевамо више од пола града, па немам времена да типкам поруке. Форвардовао сам поруку и Жикици Симићу.
Шкрба није преузео аутомобил који је хтео да купи. „Боље да пукне у туђем дворишту него у мом“.
Двајсосмог... бруји сезам:
„ Око овог скидања Ф-117А авиона... Пошто је просто невероватно како смо ми успели да га оборимо, најновија прича је да су нам Руси преко њихових сателита дали координате "стелта" и да су наши само почели 'офрље' да 'набадају' ваздушни простор и за право чудо, и на срећу, 'набодосмо' га... А око бомбардовања Сурчина... Изгледа да је слетео руски Антонов са ракетама против крстарећих Томахавка, па је то као 'наљутило' НАТО па се ови 'испразнили' на аеродором...“.
„АКо је Антонов оно што мислим да јесте (веееелики руски транспортни авион), онда са сигурношћу могу да тврдим да ништа такво није слетело на Сурчин. Нема шансе да га не бих приметио (такав авион мора да се чује, а ми смо на рути слетања и чујемо у мирно време и мале цесне;)).“
„Молио бих, ко има, да објави списак знакова - звукова сирене за узбуњивање, не само за ваздушну опасност, и завршетак - крај опасности, него и остале знаке - пожар, РХБ оапсност, јавна мобилизација, итд. Списак са тим знацима, некад је висио у свакој згради, али га у мојој згради сада нема. Такође, добио сам га у октобру, убачен је био у поштанско сандуче, али га нисам сачувао, мислећи да ми неће требати никада у животу. Зато молим да, ако неко има, да га прекуца и објави.“
28-VI-2024 - 16-IX-2024