Скоро све ово је из преписке на олдвејву током месеца...
У ствари још крајем августа... кад је Лена носила у школу квашенице за ужину, берза скочила :). Нема шта јој нису нудили у замену... ал' никако да им објасни шта је то. "Breaded bread but without bread in the breading" звучи тотално блентаво. "It's... bread". Кад у енглеском нема поховања.
Другог сам опет пазарио онлајн дувана (7 лименки за себе) и цигара (8 боксова за њу), коштало све скупа 163$. У ствари сам одштампао стару наруџбеницу, попунио и послао, јер те Индијанце зајебавају како већ умеју, забранили су им онлајн продају јер не могу да јемче да је купац старији од 18 година, а продаја дувана малолетницима је кривично дело. То не смета ништа индустрији порњаве, код њих је довољно да на сајту кликнеш на „да, имам више од 18“ и све може.
Него, неки дан сам укапирао како то измишљају пикселе у полицијским лабораторијама, како ваде регистарске бројеве кола кад је таблица заузимала поље од цирка 4x12 пиксела? Једноставно, увећају, и само избаце неоштре пикселе. Оно што остане је оштро.
Оно, откако сам почео да носим цвикере за читање (јесен 2001, дакле са 46 година), сочива су ми се штогод улењила, па сад носим неке радне цвикере у џепу (оне од пет долара, 1,5+) само зато да могу да прочитам етикете кад пазарим.
Данас сам чуо како је један произвођач нашао начин да од батака и сличног тамнијег меса направи бело: то се фино измеље, па се центрифугира, док не изгуби боју, па се онда умеси, замрзне и обложи презлама. Ако се замрзнуто баци право у тигањ, супер; ако пустите да вам се отопи, добијате неку бљак сивкасту масу успомена на некакво месо...
„...слушам, ихај - плејлиста ми има око 3900 ствари, а ту је само оно што се...“
Клекс: Имаш плејлисту?? Имаш времена да _слушаш_ музику? ;) Мени то дође онако успут, обично у тренутку бирам шта ми се слуша.
Неее... мени је остала навика још из студентских дана да имам звучни зид. Преко лета бих иначе морао да слушам одјеке народњака из Кантине, три ћошка даље (обавезно "Рамо, Рамо" бар три пута за вече), а то се није гасило годинама, чак и кад смо имали бебе по кући. Остала навика да увек мора нешто да свира.
Сад гледам да мало надјачам ове бродове што полећу и слећу сваки час (морнаричка база је на 3км одавде), или макар шум од ова четири вентилатора што имам у машини, или... Е кад на тој листи наиђе нешто што ће да ми заустави уво, онда вратим на почетак, мало отпањим и одслушам... па онда назад на посао.
Јао, да, то са тим, је ли, бродовима... Кад смо лане куповали кућу, проверили смо и слетну зону око те базе. Испало је сваки пут, ваљда им тако пише, чим одлепе точкове од асфалта и дођу до краја писте, окрећу налево круг и пењу се. То налево круг описује два полукруга (и надесно, дакако), тј полукружна прстена ширине отприлике пола ширине писте, и да нам је кућа таман на најдаљој тачци краја полукруга, дакле на месту кад је већ постигао неку висину. И стварно, није био неки проблем.
Сад почиње, јер је то било нацртано за Ф-116. Сад су и овде то заменили са Ф-117, који је већи и тромији, те се ем спорије диже ем му је и полупречник окретања већи. Буквално нам лете над главама, и док то траје, то је четири пута по четрдесетак секунди апсолутне галаме кад не вреди ни покушавати било какав разговор.
Ја сам прво једну годину трошио Напстер, док је трајао, па сам онда прешао на WинМx, који ми је лепо радио и прибавио... рецимо првих 100 цедеова матАријала :).
Е онда се појавила невоља у виду мог шефа који је инсистирао да инсталишем Офис 2003, који опет није хтео без СП4 (ја сам дотле живео на Њ2к СП2, без ДРМА и осталог ле Кареа), и отад сам се присетио како оно беше изгледао БСОД, јебо их Мали мекани... а ЊинЕмикс је прво престао да шаље, ако се укаче један или двојица дневно, остали само пољубе порт. Након два месеца тако престао је да ради скроз... ко зна која закрпа га је средила. Пошто је ЊинЕмикс углавном забатаљотина (изађе једна верзија годишње или ређе), дигао сам руке и прешао на Соулсик - на децин наговор.
Оно, и Слск је срање као и ЊинЕмикс (не може ме нико убедити да је ИЕ најбољи начин да се цртају табеле) те ми повремено сруши машину, али за разлику од ЊинЕмикса то не значи да сам се код свих вратио назад на крај реда.
И, на Слску је обичај да се држе директорији са целим албумима. Филмова има мање него на ЊинЕмиксу (а поготову мање него на еМулцу), и још нисам видео истовремени нистовар из два извора, можда га ни нема, али зато је раја културна и нема тек тако откачињања, нема Јапанаца који лажирају да имају сто слободних слотова у четкаоници. Има зато врло занимљивих ствари, наватао сам се нешто реткости.
Овде постоји јавни канал, НПР (види нпр.орг) који донекле има заједнички програм, а од некле чланице емитују своје, а све без реклама. Извесни Пол Шагру (Paul Shugroe или тако некако) има добру емисију "Out of the box" која иде ваљда двапут дневно, где пушта ствари које нико не пушта. Доста има и локалних бендова. Тзв Американа ме се баш не доима, али наиђу ствари... бтњ, прошле недеље је пустио мање више цео нови Диланов албум са правим верзијама ствари које су својевремено продуценти скембечили. Има, например, "Stuck inside the mobile with the Memphis blues again" у тотално акустичној верзији, са петнаестак строфа (то траје...), и није ни налик оној електричној која чучи код куће на неком синглу.
Недељом уз вечеру имају баш дибидус кантри. Опрашта им се, пошто тих пола сата недељно (добро, два сата, ал' недељом не вечеравамо дуго) може да се свари. То је бре оно њииииии-хаааа, мачорско завијање и џизас мај џизас шоу ми д веј.
Тј, жанр где је Стерџенов проценат догурао добро преко 95, да не кажем 99. И премда Пол Шагру пушта доста американе, ретко наиђе нешто што би ме се дојмило. Рецимо једна ствар недељно, али ни то ме још није натерало да доватим плајваз и запишем о коме се ради па да наватам.
Ових дана сам скапирао да ми Њинамп пуца кад има више од 2-3 К песама на плејлисти... а успут је почело да нестаје места на неким партицијама, те решим да направим мало реда. Ствари које ми се више не слушају се наватало за један ДВД, а и филмова које нико не скида за још један, и онда ту приметим да сам наватао и речени Rattle and Hum... па реко ајде да преслушам. Обришем плејлисту и пустим га у петљи.
Шта да кажем, нисам нашао шта сам тражио... тј тете црнкиње одваљују, а ово остало ми делује мало натегнуто. Издржало је два круга, а отад већ трећи дан слушам Џоа Завинула - нека четири албума (од шездесетих наовамо) у петљи. Мислим да ће да издржи до понедељка увече, а онда ћу да видим шта ћу да напржим да слушам успут до Њујорка.
Причала ми је једном Зајана како је покушала да напише песму која би се продавала. Издавачи су били врло заинтересовани, али је њој било гадно и бацила је ту ствар. Више је није изводила и мислим да нема ни снимак.
Елем, већ дилема између (рас)продаје и рада по своме је довољна да многе добре ауторе држи негде далеко од очију. Е сад како ће то да се издвоји као класа... не видим начина.
30-VI-2024 - 15-VIII-2024