28-XII-2005.
Двајшчетвртог били до Ричмонда да обиђемо децу. Срели се тамо и са Хозеом, једном да се потрефи да дођемо у исто време. Већина фотки је, у ствари, око тога како се Лена сад удешава, то је све нешто из манге и анимета, а мама јој то све лепо сашије како она каже, и то на крају баш добро и изгледа.
Шкрба окачио на задружни ФТП сервер превод ТоталКомандера што су радили он и банем (такође сезамовац).
Извадио звук из филма „Бубе у глави“, најзад, е сад то треба исецкати и дотерати. И Саунд Форгет (јесте каже се Форџ, али... тако га мењамо по падежима, исто као што се мења и Праче, Прачета...) су ми дотурили, и сад се и бабо чешка по глави, шест година га нисам користио.
Тревис одвалио „Бог је измислио рат да би Амере научио географији“.
Последњег дана у години смо најзад поставили тепих у оном кривудавом ходнику горе, од степеништа до Ленине собе, те у оном плакару до купатила у великој соби. Првог јануара сам га стављао на само степениште. Америчка посла, никад ми не би пало на ум да на степеништу буде тепих, јер степениште је у мојој глави нешто што спаја станове на разним спратовима, ту се много хода и нема тог тепиха који би издржао толики саобраћај. Међутим, овде сам се навикао и на то, и у ствари ми се баш свидело. После сам чак увежбао технику да силазим без корачања, само бих се мало окренуо, тако да ми лева нога буде на следећем степенику ниже, и практично бих отклизио до доле.
Гори део је био, у ствари, док сам скидао стари тепих. То је било неко срањце, нешто као оне стазе између кревета у војсци, само тање, и без сунђера испод. Лако сам га скинуо, имао сам онај ножни затезач, што на врху има плочицу са ексерчићима, нешто као четку, која се забоде у тепих, а на другом крају заобљено лежиште у које се удари коленом - то се ради пузећки, нема друге. Оне летвице са истим таквим ексерчићима, искошеним према зиду, о које се тим алатом натеже тепих, су већ биле ту, њих ионако постави ко полаже први тепих.
Леле, колико пута смо усисавали то степениште, и не може усисивач толико да извуче колико то може да држи испод себе. Прашину сам скупљао у најлон кесу, и на крају измерио. Кило ипо.
За дочек смо били сви четворо, била и руска салата, и ролат (од млевеног меса са бареним јајима унутра), а пошто Нина нешто слабо вари тај ролат, направила је онигири, па се јело и виљушком и штапићима. Лена се посебно обукла у нешто од тог асортимана из јапанских цртаћа, да се остане у стилу.
Промена енглеских речи на -це у српском:
- речи на -анце, -енце и слично су средњег рода: код ентранцета, на данцету, онај филм, како беше, дан индепенденцета итд итд.
- office је женски род, множина, даклe "u novim officama"
- треба убацити нове речи у енглески, само док смислимо шта ће да им значе - detence, dupence, burence (дитенс, дјупенс, бјуренс), а наћи ће се још.
Пројекти „Хеј, Џо“ и други, „Доле код реке“, су увелико у току (и тећи ће још месец-два). Било је занимљиво кад сам се сетио да постоји верзија оне прве, у извођењу „Мармеладе“. Нема нигде... питам Намћора (Grumpy), са чијег сајта сам поскидао доста тога досад, углавном британске инвазије, има ли ко тако нешто. Јави се он лично и каже „ма то не постоји, а ако постоји ја сам Кинез“. Два дана касније неко то устовари, и сад имамо сви.
Спомиње се: Градивој Шкрбић (Шкрба), дочек, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), сезам, тоталкомандер, Тревис МегДаглас, Хозе Бариеро, на енглеском
3-VII-2024 - 15-VIII-2024