28-VII-2024.
Двајспетог смо опет били до Клицаида, нешто сам косио, углавном багрење и око шљива назад, ускоро ће па да их не јуримо кроз траву. Она је набрала јабука и тиквица, има чак и пар гроздова, и пар кила купина. Нисмо се ни трудили да стартујемо воду. Њој се десило да је приметила неки опак комад корова поред себе, и кренула да га чупа тако са стране, не окренувши се да јој дође спреда... и тако га је јако повукла да је напрегнула грудни кош и прескочило јој једно ребро. Одјаукала је то, па је онда повремено јаукала и целе наредне недеље. Као и свако друго нагњечење или истегнуће (биће да су оба, овог пута), чекаш да прође и пазиш на свој положај. Проблем је што се повремено искашље, а онда боли.
Успут само да приметим да Емиксемова пумпа код млекаре ради. То је паузирало више година, и гле опет ради.
Ту негде сам се решио да потерам мрзгејн, тј да испеглам музику да дође на стандардну гласноћу, и био ми је некако проблем да довучем све фајлове у терминалски прозор... што је испало у ствари једноставно. Из Двоструког наредника (клон ТоталКомандера за линукс и мека) дам да ми нађе све мрз фајлове за одређен скуп директорија, нађено да ми послаже у списак, тај списак превучем на терминалски прозор... и пустим. Кад се сетим да је некад дужина линије у извођачу наредби била ограничена на 512 бајтова, па на 1024, па на 4К, па на 8К... а сад сам у једној тури пустио чак 5700 имена фајлова, и то са апсолутним путањама... и овај све то ладно поједе, не само да се не буни него уради све без грешке.
Сад ми је необично што нема више да нека песма нагло груне пешес децибела јаче од претходне. Као оно на бициклу кад мислиш ево сад ће точак опет да почне да чеше - а оно ништа.
(... 40 речи...)
Двајседмог, тридесетог, тријеспрвог се догађало да опет Реин закасни, или дође и седи тамо, а Санда и Линда нас зову тек тако - да покажу шта су увежбале односно нацртале. Већ врло вешто постављају таблет тако да ми добро видимо шта хоће да нам покажу. Залећу се из ходника, наскачу на кревет, изводе колут напред, онда скачу с кревета тако што прво атерирају дупетом на ивицу, па их опруге одбаце... Након добрих десетак кругова буду већ уморне.
Фрејс је на некаквом боловању, има остеопорозу па јој дају неку терапију, и одлежава нуспојаве, није ни за шта. Ал' на клинкама се још види како их је она купала сваки други дан, коса им је још увек права и незамршена, пресијава се. Има и једна серија фотки од пре десетак дана, кад их је удесила са све виклерима, ма за модну ревију.
Двајсосмог, недеља и лакше за вожњу и паркирање, смо отишли да видимо Тању. Клинцеза је преслатка, и тако личи на Лену кад је била беба, невероватно. Наравно да је папарацо наштрикао педесетак комада, сад или никад, следећи пут ће већ другачије да изгледа. Види им се да су срећни. Нисам се усуђивао да је узмем у руке, одвикао сам се од тако ситних, последњих тринаест година ми све долазе од бар три месеца.
Апи је, зачудо, баш добар. Истина, првих пет минута, оно кад изађе на степениште да нас дочека, је имао корпу на чељусти, што трпи и бар не лаје, уме да буде баш гласан, мора да га чују до седмог спрата, али опомиње све редом да је већ време да му скину и то тако што свима редом гура њушку међу ноге... И успе му, одмах му скину.
И тако, тек из седмог пута је успело да имамо унуче с којим се не упознајемо на аеродрому.
У повратку свратили до Мерета, нисмо се нешто напазарили, нису имали киселе, ал' су имали нешто сухомеснатог; допунили смо то пар дана касније кад смо ишли на башту па у повратку свратили у Светофор, опет још нешто сухомеснатог а имали су и киселу. Чак и неку чајну смо узели, а ону од Неше што већ пар година стоји у фрижидеру смо акнули мачкама, мало помало, мада некако делује да јој није ништа, није се ни покварила ни пресушила. Али већ смо се научили да у фрижидеру, ма и у замрзивачу, масноћа уме да поприми мирис осталих ствари. Тако смо пре две недеље имали оне баткове што су се осећали на рибу... што се мачкама баш свидело.
Двајздеветог смо ишли на френдз парти код Драгане. Такси је нешто каснио јер им се колега на станици напросто срушио, премор ваљда, цео дан је радио, температура достизала 38°, онесвестио се, па док су га паркирали у кола, организовали да један одвезе њега и кола му кући, а други за њима да овога врати... А ишли смо таксијем, ваљда укупно други пут за ове четири ипо године, јер није била баш за шетњу са тим ребром.
Понели смо кајсију, и неко вино што је она једном однела Борчету, па он донео нама, у кеси коју смо ми једном купили, па је рециклована већ два-три круга. Како смо сели и наточили, па кренула прича, и пита Драгана како је, шта има ново, само извадим телефон, фотке од јуче већ паркиране да се гледају, стрпао сам их већ у телефон баш зато, и онда су се њих двоје распилавили... И кајсија је добро кренула, са тим њеним чашама од деци, у ствари овим новим од деци ипо, никад не знам колико то да сипам, па боље више него мање... отишло три четврт литре.
Борче је, изгледа, мало пао под утицај те кајсије, био је нешто напорнији него иначе. Чак је у једном тренутку, ваљда да би нагласио поенту, распиздио Драгану по бутини, баш гласно, а и јаукнула је. Који ли је њему хаос у глави... Био је и уобичајени интервал кад њих двоје нешто расправљају, овог пута да ли из 2+2=4 баш следи све остало (о чему је Орвел већ рекао своје, ама они нису чули за то, него испочетка), а нас двоје пола сата не можемо да дођемо до речи. Ал' добро, све је у збиру прошло добро, отишле су и две литре розеа, и појело се оно поховано што је изнела, и успешно сам дозвао такси, стигли кући око два. Није био Влаја таксиста, јер је нешто болестан, ваљда инфаркт, вероватно ће у пензију.
Нина има мајсторе, оправљају јој дек, тј терасу... тј већ су однели стари, то је све било труло, праве нов. Мањи, једноделни и тачно испред терасних врата, тако да ће имати и степеник-клупицу испред њих. Каже да су градитељи тачно ошацовали како да оријентишу кућу, и смишљено оставили оне борове, место је савршено да се тамо дочека крај дана, сенка пада тачно где треба и кад треба.
До другог августа је и то било готово, баш смо видели кроз терасна врата како мајстори убадају летве у ограду... ове две баш умеју да поставе камеру. Санда има нову хаљину сву у троугловима преко којих пише „Пинк флојд“ у оним лелујавим словима из хипи ере.
Спомиње се: Апи, Драгана Витас, Емиксем, Јелена Средљевић (Лена), Клинцаид, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Невена Средљевић (Нина), Реиналдо Аквила (Реин), Росанда Аквила (Фрејс), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Тања Настић, тоталкомандер, френдз парти, на енглеском
1-VIII-2024 - 10-XI-2025