09-I-2009.
Јутарња вожња, возим Лену до школе, не сећам се баш зашто. Е, не, него поподневна, ишао сам по њу, јер је остајала дуже, ваљда због припрема за квиз. Истина, ове године је она баш на припреми, тј она је у резервном тиму, ал' то значи да се изнутра, тј између себе, такмиче као да је право. Догодине ће бити збиља.
Небо ме частило ову невероватну мастиљаву нијансу, наштрикао сам успут поприличну серију, Фујица је одради то поштено. За овај призор, у повратку, сам напросто морао да станем и изађем из кола. Тадашњим аутокрпом није баш ишло, некако је гледао да испегла ону линију облака а искривио друм и обалу. Могао сам то можда да исправим, ал' тадашњи Канонов пСтич није умео боље, иако није ни умео сам да нађе надовезне тачке, него је морало да се кликће, за сваки пар суседа бар пешес тачака, и јок, није баш ишло. Онда сам 2013. то поновио у Аутостичу, нешто боље али и даље није баш како треба.
Сад сам то урадио у Хугину и... па, види се да је прошло петнаест година, ово сад је много удобније, видим шта ћу добити, не морам ништа ручно да спајам, а померање и кривљење подешавам на екрану, гурајући делове слике овако или онако. И ево га.
Код Нине у фирми је још ровито. Незванично је чула да има посао до јула, а онда намеравају да скроз затворе то одељење. Дотле има форе да нађе други посао. Њен шеф је у истом положају, и могуће је да ће и он да се снађе негде где има места за двоје, тј да ће да повуче и њу. Још је и добро, ако остане овако, има форе да скупи резерве и да нађе нешто док јој још иде плата.
Ћале се чуди што се Го још не јавља. Причали смо јуче са њом, и мени се чини да она још увек сређује утиске, делује као да јој је пуна глава. Но, бар је њен посао стабилан, кажу да чак и ако фирма пропадне, за тај погон где праве ту игру увек има интересената, јер је игра добро смишљена и има шансе да направи добре паре.
Ми се полако спремамо за пролеће и пролећне радове. Гледам какву моторку да купим - биће у Андерсу доста да се сече, тешко да има кућа без моторке. Ако ништа друго, треба да покупимо она стабла што је торнадо пообарао. Каже она да сам се ја у глави већ преселио тамо... а канда и јесам. Тамо има шта да се ради, овде смо завршили. Добро, још та тараба.
План у глави је да направимо тамо некакву џакарту, џакару, тј кућу од џакова набијене земље, где се редови спајају положеном бодљикавом жицом, и само се споља премаже. Јесте, мора све да буде у луковима, као игло например, или да се меће прави кров. Треба и темељ, ал' то већ имамо, усечен је у падину испод куће и избетониран му је оквир. Замишљам терасу са погледом доле у поток, и једну антену тањирачу да ми баца сигнал доле под оно дрво, да тамо имам сто и клупу и лептоп, и да тамо радим. Дивота једна би била.
Остатак киселог купуса је у замрзивачу, имали смо и сарме ове недеље, а направила је и две тегле неке друге туршије, без сирћета, само у слану воду. Има свашта - и паприке, и карфиола, и шаргарепе и лука, и баш је добро.
Чу нам је нешто болешљива, развила је некакав камен - у бубрегу или бешици, где већ, и Нина ју је чак носила на рендген, и добила снимак на цедеу. Мора цеде, јер је снимак огроман, то је у диком (дајком, веле овде) формату, који садржи више информације него што нормално може да се види на екрану, па уз снимак иде и апликација којом се то гледа. Клизач за јачину осветљења има да се врти док се из тог огромног сировог снимка нађе видљиви део. Са тим форматом ћемо се касније опет срести, срећом нећу то ја радити него Норман, јер ако за заморца иде снимак у њему, за разноразне скенере - ултразвук и шта већ - иде то исто само још јаче. Како из тога извући ваљан јпег је изгледа поприлична зајебанција а бесплатних решења, која би се дала убацити у Федс, напросто нема. Као и код свих других сличних додатака (у кућном жаргону интерфејсова), треба потрошити доста времена да се испроба и види који ће добро да сарађују, који су натрпани непотребним стварима да би били скупљи, који су нестабилни (нпр неотпорни на промене у Пенџерију)... а онда и кад се изабере, треба се разабрати у њиховој лиценци, додати то у инсталацију... ма, петљавина без краја.
Приде, Чу су порасле и канџе, па је данас пало једно подрезивање, уз, наравно, доста фотки. У природи се канџе троше како расту, ал' овде не гази по камењару него по меканом, и нема шта да их потроши. А за онај каменчић је добила да јој се сваког дана дају два-три пута неке капи, и то није никаква хемија, него нешто на бази ангелике, што сам препознао као онај тајанствени састојак који сам намирисао још у неком кечапу од карија што смо имали још у лето 1973. и на шта је мирисао онај бангладешки ресторан у Бечу (в. 06-X-1990.), само што тада још нисам знао како се биљка зове. Баш волим тај мирис, имао га је и онај порторошки кари 1977. али никад више да наиђе. У ствари јесте, кад се тамо јужно на Нимоу затворио Крогер а отворио тај римско-азијски дућан, имали су неки чатни од тамаринда са тим укусом, ал' кад се то распродало, само неколико месеци од отварања, нагло су смањили асортиман и тај се више није појавио.
На четном састанку у Фериверу, каже Јан да је онај метод што је Џорџ увео да се корисникове опције чувају у иксемел формату довео до поприличног успорења, за приступ било ком комаду тога се извршава подоста кода, дебаговање је скоро немогуће (ко ми каже, он ни не користи дибагер) у 5.3 а радило је као змај у 5.2... и не може то да буде у иксемелу, мора да буде у бази, то је по кориснику, не можемо то држати на диску, ту одмах буде проблема са тим ко где има права да пише по диску. Ту су се Џорџ и Јан упустили у дужу техничку расправу, па је испало да за дебаговање он користи логовање сваког реда кад се извршава, а то је споро и иначе... Џорџ не остаје дужан, каже „има бар сто ствари, од којих си ти написао 95, које чекају на ред да се ураде начисто и то пре овога“. Дејвид је у Британији и управо је на неком жешћем састанку, пиши оправдан. За енкрипцију смо користили нешто од Зајтека, фирма се затвара, има ли то нама неке везе, код не зна да му аутора више нема.
А то са опцијама, то је била велика предност и велико срање истовремено. Гомила ствари је могла да се подеси овако или онако, нешто од тога је и имало место у масци за подешавање, нпр језик, формат бројева, датума и времена, а нешто је било и да се ручно упише у табелу s_settings. Приде су ту биле и разне ствари које су се памтиле за корисника појединачно - позиције и величине прозора итд. То је с једне стране моћно, и очекује се од апликације која толико кошта, а с друге стране је у коду изведено веома лоше, то није један објекат са сто особина, то је сто глобалних променљивих, чија имена онда морају да буду довољно дугачка да се не би десило да се преклопе са нечим десетим што случајно има исто име па ето белаја. Ја сам касније додао нешто слично том Џорџовом комаду, само без иксемела, вратио сам се на стари .ини формат који се трошио и пре, шта му фали, много је бржи а краћи од иксемела, и тим избегао да се на сто места проверава да ли променљива постоји (а морало је) па јој се онда даје дифолт вредност ако још није дефинисана... и добио да, на крају крајева, имамо и те глобалне променљиве и тај мој објекат. То ради, али код није ништа лепши ни уреднији него пре. Дигао сам руке, не можеш целом тиму променити навике.
За упФедс сам убацио „added the #DEFINE hBuild line for automated builds“ - ред који се у start.prg убацује аутоматски, и то уместо постојећег (дакле програмско муљање текста у трку, као што сам радио пре петнаест година), и да се то појављује доле десно на оквиру, тако да чим негде стартујемо Федс, нема везе преко чега га гледамо, видимо која верзија трчи. Додатна згода је што се четврти део броја верзије диже аутоматски, а пошто је ово ипак обичан текст, можемо ручно да преправимо са, нпр, 5.3.1.14 на 5.3.2.0 кад нам се ћефне, и то без икаквог посебног алата, напросто променимо текст, а упФедс ће да крене одатле, па ће следећи билд бити 5.3.2.1 итд итд.
Спомиње се: 06-X-1990., Бечка школа, Андерсвил, Горана Средљевић (Го), Дејвид Бертон, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), Норман Шен, упФедс, Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), Фујица (Фујица), Чу, Џорџ Вајтли, на енглеском
6-VIII-2024 - 20-XI-2024