29-V-2002.
(... 44 речи...)
Покушао да купим неку фоткалицу, да пензионишем Агфу, ал' нешто се појебало, не слаже се адреса на картици - јебига, селили смо се - а приде сам омашио свој телефонски број, 224 уместо 244, и ништа од тога. Хм, не, трагајући узводно кроз имејлове, то је био камкордер за Горану, има и филм као предмет. То је на крају ипак стигло.
Овде је онако, облачно па сунчано, влажно и топло. Базен је отворен у суботу, и досад смо ишли двапут (Лена и ја - јуче нам се придружила и ова њена другарица из сокака). У суботу је мало пиркало и вода је још била хладна (ал се навикнеш за два минута), а јуче је већ било ОК, па сам пустио децу да не излазе из воде док се не наиграју. Не буне се опште* кад треба да изађу, знају да има дана и дана.
У суботу смо видели једну јако занимљиву породицу - отац црнац, кошаркашког стаса и раста, мати Кинескиња, није му ни до рамена, а деца црна, гргурава и са косим очима. Баш су били слатки, и Лени се свиђају.
Е да, ишли смо у међувремену да се прошетамо до тржног центра, Маја пробала нешто обуће - носи број 38.
Лена је данас имала "пољски дан", тј нису ни улазили у учионицу, цео дан су били у дворишту. Каже да су ишли и у неку шетњу по крају - ту баш нису могли далеко, пошто има укупно један излаз (причао сам о њиховој страсти према ћорсокацима). Донела је и школски годишњак, има гоооомила слика (углавном црно-бело, осим пар страна у боји), и она се појављује на чак четири слике.
О школским прописима:
Не смеш за време часа да одеш на ве це тек тако, него мора професор да ти напише пропусницу. Родитељи не смеју да уђу на други и трећи улаз... тј смеју, ал' свеједно треба да оду до пријавнице да напишу себи пропусницу (такве пропуснице могу сам да одштампам) и да се упишу у деловодник (име, презиме, време, регистрација кола). А то је тек почетак.
Било каква блесава правила могу да се објасне једним од три разлога:
- један из Шапца је једном неког тужио, извукао масну одштету и отад је то и то обавезно или забрањено да не би неко опет могао да тужи за исту ствар
- из безбедносних разлога (јер би неко могао да...<овде убацити било шта>)
- јер је осигурање скупље ако се то правило не спроводи; такође значи да ако неко тражи одштету а испостави се да неко од правила није испоштовано, ништа од одштете.
Ћалетов коментар: „Сваки посао и установу обавијају са сијасет омота, осигурања и ништа не препуштају случају.“ Ма не, све је препуштено случају и свести грађана, него се труде да у сваком тренутку имају што више тога забележено, па ако дође до нечега, да лакше нађу ко је крив, рачунајући да се свако боји суђења, јер умеју тако жестоко да опале по џепу да се човек годинама не опорави :).
Тридесетог су код Лене у школи имали наставак од оног колонијалног дана, хор је научио још једну туру песама (наводно из тог времена), углавном дечијих пошалица, мало су и плесали (оне њихове ствари из колонијалног доба), и сви су се изређали пред микрофоном да кажу по реченицу-две из градива на ту тему. Наравно, костими... (... 26 речи...)
Иначе, та њена школа је прављена пре него што је тај крај постао популаран, па је после испало да им понестаје учионица, кад се накупило сто-двеста ученика више од првобитног плана. Округ се снашао тако што је поставио ове монтажне учионице. Има струју, има воду, не знам за веце, за то ваљда морају у главну зграду. Свака учионица има свој навоз, да ако има неки ђак да је у колицима, да може да се попне, јер нису постављене право на тле него на бетонске коцке. Трејлер парк, замало. А вероватно ће тамо и да заврше, кад се главна зграда буде проширила.
----
* интерна фора... једном давно је Лена нешто галамила, па јој рече Го „тише, пробудићеш Лену“. Није се дала збунити, „па ја не спавам... опште“. Тога се понекад сетимо, па кажемо опште уместо уопште.
Спомиње се: Агфа, Горана Средљевић (Го), Јелена Средљевић (Лена), на енглеском
25-VIII-2024 - 19-X-2025