17-III-2010.
Иако се практично већ помало пакујемо, башта не сме да стане, прави се расад, са све осветљавањем неком жаруљом и жешћим термометром да се то грејање и овери. Кутија пива поред је из Еберга, нека тамошња занатска пивара продаје ово као узорак - дванаест бочица у четири укуса... Е, момци, а да вам неко пиво има сва четири? Овако како сте га направили, прилично је празњикаво. Јесте има тај један укус по ком се разликују, али фали све остало. Остав, море.
Водолија лепо ради. Мало теже накупи воде преко зиме, док је суво. Ево ту смо већ једанаесту годину, и све ми нешто не иде у главу да је сушна зима, а лето влажно, одрастао сам тамо где је обратно.
На углу нашег стражњег сокачета је освануо оглас, онако комад тање пластике у жичаном оквиру забоденом у травњак, формат омиљен овде, нарочито кад су предизборне кампање. Каже „плаћамо готовином за крнтије, [телефон овде], мин 100$“. Неко има резалиште, увек постоји тржиште половних делова.
Ленина одбрана матурског рада је била нешто рано поподне, око 13:00, па сам је одвезао. Наравно, дошли смо и нас двоје и Нина. Успут видим да је Мегдоналц са булевара (ајде, није баш, само има четири траке и пролази поред тржног центра) исељен и на његовом месту се већ декорише нови лихвар, готовински кредити. То су најгори лихвари што постоје, углавном опслужују оне на дну, којима фали нека кинта да преживе два-три дана до следеће плате. Камата је страобална, мислим да сам једном прерачунао да изађе на око 90% годишње, ако се урачунају и она два-три долара што наплаћују као некакав трошак, ал' није страшно јер се то враћа за три-четири дана, и они који узимају такве зајмове углавном знају шта раде. Тржиште то тражи, иначе они не би постојали. Наравно, међу муштеријама увек има понеко ко то никад вратити неће.
За одбрану, тачније презентацију, је поприлично напунила мали амфитеатар у школи. То „поприлично“ не знам колико је, јер друге нисам видео, откуд знам колико је нормално. По коментарима бих рекао да је ово отприлике двоструко. Држала се врло смирено, ма као да то ради сваки дан, нема ту никакве треме, све зна како треба.
Највише времена је отишло на објашњење како ради онај соксхлет (да, баш тако се зове, soxhlet), што је штогод закомпликована стаклена... пецара. Коштала је 200$, без ње не би то ни могла да изведе. Наравно, није пропустила да са друштвом организује и неку фору - кад је било да на крају одговара на питања, питање је гласило „колико је времена требало за то све“. Осим што није, гласило је „колико мајчине душице“, thyme, што је ваљда један од у вр главе пет случајева у енглеском да се тх чита као т, па се чује иста реч као у time. Одговор је био „пет грама“, и мислим да је цела сала укапирала штос.
У повратку мислим да смо свратили негде да пазаримо, видим да су на поду врећа од десет фунти црног лука и боца од пола галона сангрије.
На послу блентав проблем, ова из Аустралије се жали да јој у управљачком прегледу фали неколико дана. То се нешто вукло јер Лора није одмах одговорила, та јој је порука некако залутала у ђубре, а онда се испоставило да јесте управо тако, ако посматрани период обухвата десети март, тамо има неки скарабуџен слог који срећу квари, ако тај датум није обухваћен, све ради како треба. Ко зна колико је трајало да се то истреби, тај модул није мој и никад га нисам чачкао, то мора да је Јан мало чупао косу док је решио.
Сутрадан је Нини стигао нови ПСП (преносни плејстејшн), а мени је увалила стари, да се мало и ја играм. Више ми значи као преносна читалица, да у њега утоварим све оне СФ књиге па да кренем да читам полако. Тј није да нисам читао и досад са екрана, него ће да ми значи да мрднем дупе из столице и испружим се на тепих. Добро, кад одемо неће бити тепих... После је испало да је софтвер за читање доста проблематичан - оно што је суви текст чита се једним, хтмл другим, педееф трећим, а тастери за навигацију и скрољање се на сваком понашају нешто другачије, и није то било баш тако удобно, морао сам да се навикавам, није то онај софтвер што служи мени него морам мало и ја њему. У склопу припрема за пут, набавио сам и нову батерију за Наново, нешто не држи та фабричка. И нови диск од целог терабајта, за Змајчека, а у истом пакету и поларизациони филтер за Фујицу, бар две недеље нећу да га скидам.
Са Шкрбом сам се мало докачио око... цитирања у имејловима. Јер се држим старе навике са сезама, да своје коментаре умећем између пасуса цитата, што онда његов Лукаут не уме да протумачи, јер Мали мекани увек има неке своје идеје око тога како хтмл треба да изгледа. А кад год је нешто око Мали мекани против остатка света, он је исто против остатка света. Па сам му окачио овај скриншот, колико да му покажем да то у нормалном софтверу нормално изгледа, а ако му не ради у том Мајкрософтовом Аутлуку 14, да проба неки други Аутлук 14.
После сам морао да објашњавам шта је ПСП (види пасус изнад фотке) и шта су мртва дрва (папир).
Ово са розе темом... то сам још пре годину две увео, да знам где сам. Кад видим ово на тамнокестењастој позадини, знам да сам на Змајчеку. Ако видим све нешто плавозелено, то је Јанов програмерски сервер. Ако је љубичасто на тамноплавој позадини, онда је његов сервер за подршку. Морам тако, јер све то изгледа исто, даљина не значи ништа, сви су пиксели оштри без обзира на растојање, и лако се загубим, напросто не знам на којој сам машини, па овако бар обележим.
Спомиње се: Градивој Шкрбић (Шкрба), Ененберг (Еберг), Змајчек, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Лора О'Хера, Мајкрософт (Мали мекани), Наново, Невена Средљевић (Нина), сезам, Фујица (Фујица), на енглеском
2-X-2024 - 2-X-2024