Црко бојлер... хм, неће бити, још је под гаранцијом, то се прави тако да цркне бар месец два по њеном истеку... Да видимо... да је рикнуо грејач, не бисмо ни приметили јер има два. Ма, глимерицу у шаке и гледај где има где нема струје. Хм, нема нигде, значи напајање. Да видимо његов осигурач... аха, избио. Укључим поново, избије из места. Дообро...
Испоставило се да је рикнуо кабл... тј не сам кабл, него је прегорео контакт на месту где је кабл настављан, у тој кутији. Ту је изгледа већ једном био прегорео, па је нагорели део одсечен, па је то испало кратко, и настављено са два парчета жице од ни 10цм дужине. Ајде, контакти су изведени овим чеповима што се нашрафљују на спој, то држи али је и даље отворено. Кад сам то поскидао, имам шта да видим - кабл до разводне табле је алуминијумски... Уууу јеботе, и то још у купатилцету. Одлична комбинација, у влажној просторији (мада је то још и суво, каква купатила умеју да буду), додирују се бакар и алуминијум. Добро нисмо изгорели.
Данас смо променили тај кабл од разводне табле до бојлера. Срећом био је прихефтан уз греду на само једном месту, а и то сам могао да дохватим руком, кроз још једну рупу што смо избушили у плафону. Оде алуминимунимум, живео бакар. Од тог купатилцета до разводне табле нема три метра, а плафон је ионако шупаљ. Отишли смо до Луа (добро, Лоуза, ал' ко га јебе, ми га тако зовемо, овде је изговор ионако ствар надахнућа и набадања) и узели неки кабл дебео ваљда црту јаче него што треба, сигурно је сигурно.
Пронашли смо да бојлер има и некакав упуштач, некакву електронику кроз коју добија струју, то ће бити она већа кутија на зиду, али да је то одавно искључено и струја иде право на грејаче. Тј искључено је кад је први пут прегорео контакт бакар-алуминијум.
Кола су ми била на сервису, момак их је дотерао кад су била готова. Сутра идемо код Горане, а онај лежај у предњем десном точку је све гласнији, па рачунам да је боље да то средимо пре пута. Јесте да овако иде већ две године, али сигурно је сигурно.
Двајздеветог сам нешто чачнуо за Чертофа, нови генератор кључева, да у табелу кључева дода и факултет који муштерија похађа. Приде, видим да се за нешто троши МајЕскуел, види види, тога се ни не сећам. И то сам радио... У ствари, ево баш на УАу, на ту тему
According to a survey Microsoft did, 50% of VFP developers use SQL Server.
Према анкети коју је спровео Мали мекани, 50% фокс програмера користе Ескуел сервер.
Зависи то. Од апликација што сам радио за последње четири године, четири су га користиле, једној је прелазак у току, и једна нешто прати у МајЕскуелу - остало (у тој једној и другде) је стари суви дебееф. А не знам ни како бих бројао, јер се донекле преклапају, неке имају паралелну верзију са дебеефовима, једна је користила Ескуел са стране а главно у дебеефу. Мутна је граница.
Мислим да би тачније тумачење било „50% фокс програмера су бар једном користили Ескуел сервер“.
Јебига, програм је за правнике, те је пола мудрости у регистрацији, тј како средити да они плате а док не плате да имају али да не могу све. Нарочито то да се стевка (в. Кућни) ограничи на то да ради унутар апликације, а испразни чим се из ње изађе. И то се онда закомпликује, увек му треба још нешто, још нека опција, још нека контрола... кад видим шта све ради ова једна маска за регистрацију, па јеботе ово горе од ШВ-20. И још он каже „склони ту валидацију, нисам то тражио“. Реко „нисам то ја ни писао, то је већ било у коду још од одувека“.
Ово сам, изгледа, баш темељно тестирао, чим ми је Алберт стигао до Ценштајна.
На другој страни, Давид шаље неко упутство својима да морају да имају pkzip25.exe у директорију где се распакује бекап из Њуце јер ће иначе бити белаја па ће Штрумфов брат да пизди. До сутрадан је то и прорадило, верзија је, судећи по логу, 1.0.12 и ради гомилу ствари, муља неке извештаје у екселу, па их расејава (!), негде нешто покушава да емајлира, па нешто успе нешто не, ал' гура даље и истера до краја. Обраду грешке сам изгледа урадио по старој школи још из еМПаба, програм не сме да стане, може само да не уради баш све. И стварно, рече један од његових „и даље има неких грешака али не знам колико су битне“. Па, и нису, један извештај није урађен, један прималац није добио имејл.
На трећој страни, Гери се жали да онај текст што је извезао из табеле па га чачкао у едитору није хтео да се увезе назад. Пробам са тим фајлом, и у ствари све је урадио, него није препознао крај фајла, ту је канда нешто фалило, и није умео да лепо изађе кад заврши. А и успут је успео да изјебе неку граничну линију па су му се текстови за два слога слили у један... ал' и то смо решили. Приде размишљамо и о спелчекеру, тј компоненти која би му омогућила да могу и сарадници да имају неку простију верзију овога а да и даље доприносе квалитетним текстовима.
Три дана касније, Го послала линак на гуглове мапе, крај у Орланду где је у изгледу посао... После је и отишла тамо на разговор, и не знам тачно како се десило да је имала да пређе можда пола километра пешке, ваљда је користила оно јавног превоза што тамо имају, па смо се ту уштосили са даљинском навигацијом... Она нас зове преко мобилног и каже где се налази, ми то нађемо на мапи на екрану, видимо куд треба да иде, и дајемо јој упутства. Радило је сваки пут, и сад и у каснијим приликама.
21-X-2024 - 7-IV-2026