Ево, са википедије, у којој је то фирми Го радила:
Фебруара 2009. је Мидвеј Гејмс објавио банкрот по 11. поглављу. [7] Ворнер Брос Интерактивна Разонода је преузео већину Мидвејеве имовине, а Мидвеј се погодио са Марком Томасом да им отпише деонице и дуг.[8][9] Окружни суд САД у Чикагу је одбио тужбу да су бивши официри Мидвеја варали деоничаре док су продавали своје деонице.[10] Наредне године је ликвидациони суд одбацио оптужбе против Редстоуна око продаје фирме Томасу и одобрио план за ликвидацију Мидвеја. [11] Мидвеј је отказао јавну регистрацију својих вредносних папира 9. јуна 2010.[12]
Тако је последњег који је живео са фирмом и радио у њој и био углавном власник заменио нови власник, који је онда профућкао дућан на берзи и сјебао све.
Нашао сам касније пишлу визитки коју јој је штампао њен огранак, Сариал. На њима се зову SUЯЯEAL, што, наравно, читам као „сујајаил“. Тако им и треба, ко дозволи такво срање у свом логотипу, добија по заслузи.
Игра на којој је радила, „Ово је Вегас“, је лепо напредовала, добро се забављала правећи стриптизете, разне коцкаре (један је био пљунути мешанац Боа Бриџиса и Слобе), бабе са скупим навикама и кога већ не, и све скупа се цео тим добро забављао радећи на томе, уживали су. Показала нам је пар пута и штампани рекламни материјал, уз обавезно „не показуј ником“. Видео на скајпу је био тада још доста лош, снимци су неупотребљиви, ал' послала нам је и нешто хај-рез рендера својих ликова, уз исто упозорење. Има руку уметничку, баш добро изгледају.
Оно што налазим у читуљама за ту игру, никако не објашњава зашто ју је ВБ уопште отказао. Осим општег синдрома туђег детета - и SUЯЯEAL и Монолит су купљени у пишли са све Мидвејем, није то ВБ измислио - прави разлог је у ствари баш то, само јаче: игра је концепцијски скроз одударала од ВБове приче. Не ослања се ни на какав њихов филм, а игре по филмовима (а касније и обратно) су главни разлог што су уопште куповали те студије. Те буџовани у ВБу нису имали појма шта да раде са том игром, како да је продају, у чему (треба да) се састоји игра. Да су бар прочитали критике пробних верзија, све позитивне и „ово је баш добро зезање“, ал' јок, више пута су мењали курс. У неком тренутку чак одлуче да у игру уведу пиштоље, што је тачно ускурац дотадашњој концепцији игре. А онда је било још неколико таквих набадања ко прстом у бундеву, те су на крају закључили да не знају шта хоће, те решили да батале и отпишу уложених 50М$. Ускоро су прешли на производњу игара по Господару прстенова, Питер Џексон је често долазио у зграду да упути дизајнере како да игра што више буде продужетак (његових) филмова. Го је и ту имала удела, направила је доста оружја и оклопа, па и једног трола од лебдећег камења.
(Наравно, сав овај текст довде је пост фестум, писан 15 година касније, чега се већ сећам.)
И код ње ништа велико ново, осим што су коначно видели главног газду - дошао да разјури гласине по којима он, као, не постоји :). Ако крене како је планирао, могао би да откупи све акције и постане чисто приватна фирма, што би онда значило да не мора више да слуша Волстрит и да може да најури цело оно правно одељење и бар пола рачуноводства, који служе само за то да штанцују извештаје за деоничаре и којекакве агенције које прате здравље фирми чијим се деоницама тргује. Буџет за Вегас 2 (игра коју сад завршавају се зове "ово је Лас Вегас") је одобрен, и ако буде све по плану, кад Вегас 1 буде изашао најесен, они ће већ увелико радити на двојци. Она је сад отприлике у ужој екипи за ликове, само штанцује ликове и фризуре и одећу...
Ми смо кренули да сређујемо стражњу авлију. Није нешто велика, шест са шест, ал' зато у њој има та шупа која заузима пола тарабе према Јулишки. Шупа је већ била напола трула, а на спољној страни се већ запатило доста алги (алага!), влажна је клима а она гледа на север, буџаци јој се никад не просуше. Отишли смо до Луа и купили два пластична ормана за напоље, склопили их и паркирали уз наспрамну ограду, где сам јесенас довршио поплочавање, и данас их монтирали и пребацили из те шупице све што је вредело сачувати. Остало смо напросто бацили. Све даске које је смо могли да употребимо смо очистили од ексера и вијака, које сам можда прва два сата покушавао да скупим, па дигао руке, пуштао сам их да падну. Учинак за данас, скинули смо предњи зид.
Тарабу до сокака хоћемо да скинемо, доле да направимо жардињеру целом ширином а изнад ње да разапнемо мрежу, онако као за пилиће (али челична жица, да не рђа, баш је и тешка) да имају парадајз и краставци на шта да се попну. Одоздо има да је забарикадирамо да корење од дрвета не може да приђе, а да вода може да отекне... и да тако најзад мало видимо шта има на сокаку, јер овако дођемо скроз заграђени.
Овде је сад ноћу и даље свеже, али преко дана може напоље и у кошуљи, па кад се спусти сунце опет треба јакна, а кад баш зађе одједном треба и џемпер и јакна. Ово у суботу пре подне је било баш невероватно - кад смо се враћали са дрваре, на бари је још било леда, патке стајале на њему, а док смо монтирали орман, била довољна кошуља. Ни два сата размака.
Кимберли вели „ pt: Особље "Геџик Натасе" [мора да је била нека Наташа Гајић] је изабрало два ембриона да одмрзну, али су се појавила три; два што су изабрали Федс Јаје #3 &4 су изабрали да одмрзну а уместо тога се појављују дераљи за сва три из 2005. Осећају да треба да се појаве само она два изабрана. У даљу дискусију молим укључи Кери & Арслана.“ То је после решила Хана, напросто „не може да се отопи два комада из сламчице у којој има три. Трећи се ваљда баца, или шта већ одлуче, али топе се заједно“.
Нашли смо неки пулсатор, нешто слично оном кинеском сокоћалу за акупунктуру, ради на сличном принципу али без игала, па смо кренули да пробамо. Кошта отприлике као једна посета лекару овде плус ренген (тј $250 јер смо узели јачи модел, који ради неколико варијанти, а има и за упола мање). Мени добро као и пре тога (а од три недеље почетног курса отпулсирали смо тек једну), али њој се већ примећује - ноћу не дрма ногама како је увек дрмала него спава као одојче, а чујем је и да је много мање чујем, тј лепше дише. И Го наручила себи један - показали смо јој како то изгледа, како се меће итд.
Муштерија у Бризбејну прелази на другу машину и тамо има да буде само ескуел сервер, скидају се са дебеефова. Њихов шеф ајтија, некакав Стар Палмер (ех, кад те родитељи унаказе са именом... мада, ако може Стела...), па сам тамо направио минималну околину да Федс може да ради, мада не баш комплетну. Код њих је додатан прц што имају две мреже, и пола радних станица се качи кроз једну пола кроз другу, а ескуел сервер виде једни под овим други под оним именом, и ту је настао кврц. Који сам решио... наш текст фајл са конект стрингом ће сад имати више редова; свака радна станица ће, први пут, пробавати сваки ред док један не укачи (сад, први или други, ал' после сам ово користио за тестирање, напросто за сваку верзију ескуел сервера што имамо метнем по један ред), а онда ће у други текст фајл да упише своје име и редни број тог реда. Следећи пут прво читам тај фајл, нађем који ред та станица користи, узмем тај ред и готово.
Ово објашњење овде има четири реда текста. Касније сам написао бар двеста редова објашњавајући то разним људима у Фериверу, некима и по десет пута.
Елем, том Палмеру сам објаснио да је ова инсталација његова играоница, нек проба све да види да то ради, а штогод да насере у податке ће ионако бити прегажено код званичне селидбе. Ово није баш прорадило из прве, јер је, наравно, испало да и над админом има админ, и да прво треба да среди дозволе, да ко треба и може да приђе том серверу и ескуелу.
На источном фронту, Давид је сматрао да је време, прошло је шест месеци, па сам исповртео наредну фактуру Сими, мада се ту баш и није накуцало нешто много сати за ЈуниЏуЕл, ал' дај шта даш. Четири сата, 208$, није ни за бацање.
11-XII-2024 - 12-XII-2024