13-I-2025.
Дванаестог смо, наравно, отишли да видимо Тању. Саобраћај је био прилично танак, ал' опет нисмо оборили рекорд од врата до врата јер сам морао да обиђем пун круг док неко није ослободио моје место да паркирам Јоду. Лена одлично изгледа, срећна мама а открива и кувара у себи, само што јој потаж од поврћа нешто вуче на кисело... жао јој да баци, а не би баш ни да ризикује. Можда да се остави да ферментише који дан? Ако ништа друго, бар ћеш поуздано знати да ли је за бацање.
Милан је преспавао наш боравак, стигла га грипчина, онако баш. Права програмерска, удара за викенд. Знам такве, лечи се спавањем. А ни Апи није био скроз океј, истеглио је тетиве на предњим шапама, угојио се па изгледа наскочио пуном тежином, има већ 40кг, мора на дијету. Тања већ постаје мали спејсмејкер, и време јој је, све покушава да дохвати и, ако може, стави у уста. Највише је привлачи даљински од тевеа. Опет смо успели лепо да је заморимо, спавала је после целу ноћ у комаду, будила се само двапут и то на мање од минута. Фотке нису испале баш најбоље, морао сам да крешем блиц, сумрак је а напољу је било шмрљаво и никакво, као што је било целе недеље.
У повратку смо опет стигли да свратимо и до Мерета, мада нам у ствари скоро ништа није ни требало, ал' да видимо има ли оне његушке кобаје, то је замислила да стави на подварак. То нису имали, ал' смо свеједно нашли довољно ствари за које смо проценили да бисмо могли да допунимо резерву, требаће, шта ако наиђе нека зимоћа па да нам се не излази. Месец је био пун, светлео нам целим путем. Сад је нашло да се разведри, а кад ми је требало за фоткање, очин.
Увече, редом - звао Борчета па Драгану да их сазовем за понедељак, па смо се онда чули са Нина. Она планира ствари по кући - да замени каду, под и лавабо у једном купатилу, да измења нешто намештаја, а ту су онда и кола. Њен Волво пали, иде али му цури свашта, чак и уље из кочионог система. Ошацована цена поправке је око 800$, што мало нема смисла за ауто који не вреди ни 1500, а појавио се и један Ендеров другар који би узео ону спортску Королу. За њу би, уз много среће и стрпљења, могла да добије од 9 до 20 хиљада, кад би уложила не знам колико пара и сати у то, ал' нити има пара за бацање а сати нема никако. Уместо тога, план је да је да га ували за за 6000$, јер је толико коштао онај некадашњи ЕрИкс2, којег је онда трампио за други па трећи ауто, и ова Хонда је четврти, да кажемо да је то тих 6000, нек оде по набавној. А Волво ће најбоље да трампи уз доплату код неког дилера, само да нађе нешто да ваља. И сад каже више не мора да тражи седмосед, оно да има места за сву децу назад, не треба три реда седишта, обичан петосед је довољан, порасла деца.
Сат касније, таман мислимо хоће ли Го да зове или јок, кад ето ње. Каже остали су без интернета, јер је истекла претходна претплата а Стенли није стигао да пренесе на себе - јесте све остало, гас, воду, струју, ђубре - па док се то не среди, идемо преко мобилне мреже, ал' то ће брже да јој испразни телефон. Причали смо цела два сата, добро и издржао. Онај претходни станар још није све однео ал' није много ни остало, тако да су се сад већ углавном раскомотили и сместили. Неша и Анита се нешто често поџапају, нарочито ових дана док не ради интернет, па се сетила да им ували да читају, и то наглас једно другом. И гле, ем стварно лепо и добро читају, ем им се свидело.
Понедељак, 13, тзв. српска нова година, по јулијанском календару*, дакле френдз парти је опет дочек, с тим што у ствари ама никад нисмо дочекивали ову, а нису ни њих двоје, те је на питање „јел' зна неко какав је обичај“ одговор био једногласно „“. Спремила је тај подварак са кобајом, и испекла ћурећи карабатак од кило ипо (срећом па се оно са нојевима никад није запатило... тј гајили су нојеве ал' никад нисам видео месо у продаји, а ни јаја), насекла пресоване буткице у желеу и у средини брдашце чварака из Мерета, Борче је донео мој ранац (заборавио га код њега прошли пут), у њему празну флашу од литре ипо и један розе шампањац. Од декорације, црвене ледовке у ћошку, окачене о прозор(... 38 речи...). Мислили смо и да паркирамо ону свећу из Глоца, што има кило ипо воска и три фитиља, па заборавили. Онда смо се сетили да смо хтели да гледамо „Радована трећег“ на великом екрану - што је прорадило из цуга (само ми је после направило проблема, нисам одавно терао са три монитора, тј са телевизором као трећим, па кад сам га угасио није се баш све вратило где је било, а после следећег ресета сам имао проблема са стартовањем фокса, још га користим за StatCounter.prg). Онда сам мало пустио видоје од јуче, укупно минут ипо (... 15 речи...), да виде Тању, па сам пустио фес тако на три екрана јер, ето, могу, па је било ајд' не одвлачи пажњу (јер Драгана није могла да одвоји очи од монитора, навикла да гледа слике као некад) те сам их погасио.
Пила се кајсија 2024., колико је већ има, добра, некако блажа и глаткија него оне раније, ал' баш има тај благи воћни шмек, одлично је ишло, мислим да смо сви по три (он, наравно, четири). Или можда и једну мање од тога, јер смо клопали већ у девет (тај подварак и карабатак) и до пола десет већ били на вину, тешко да смо за мање од два сата стигли толико ракије да здувамо, не иде то тако брзо, ми пијуцкамо, не ексирамо. Опет смо се зезали са шеширима, сликали (мој шешир изгледа свима добро стоји), све скупа било добро зезање. Посебна прича је био Берт, пошто смо га нешто споменули а његова последња разгледница била још при руци... У поноћ смо се опет ишчеститали, и онда звали Сташу да му честитамо рођендан... те смо се оног шампањца сетили тек у један. Овог пута је отварање ишло лакше, и није било пене, само је изашао онај мали прамен магле из грлића, ни кап нисмо просули. Чеп је звекнуо негде у кров терасе, добро сам га чуо али ко зна где је нестао.
И после шампањца смо наставили са вином. Није да смо се нешто јако урадили, само смо били прилично шарени. Разлаз је био нешто после два. Упркос шареном стању, нас двоје смо опет за пет минута све склонили са стола. Сутрадан, међутим, је било право затишје, једва да сам ручао - појео тањир рибље чорбе од јуче (пангазијус из Персуа, у Мерету су имали само ослиће) и нешто мало ћуретине, напросто није ишло, нисам имао ни апетита. Не среди ме пиће, него клопа увече, цео дан сам био ни тамо ни овамо. Бар сам најзад мрднуо у мрз плаџеру, написао маску за уређивање ИД3 натписа (бенд, песма, албум, година) и онда никако да се наканим да је тестирам. То је дошло на ред тек сутрадан. Као што сам и фотке урадио тек касно увече, а окачио их у дропбокс наредног дана.
У среду ми се некако вратио апетит, мало по мало, чак сам остатак чорбе смазао, што за ручак што за вечеру. И ту маску сам истестирао, донекле - навигациона решетка лево, са насловима изабраних песама, се попуни, али поља за појединачни слог на десној страни остају празна. А фале му и дугмад. Хммм... оставио сам то за касније.
Прорадило ми је у четвртак поподне. Вести из Београда, Милан се напола опоравио, сад Тања има температуру. Није нешто страшно, бар према оном што Лена јавља, видећемо.
----
* што се мене тиче, српска је онолико колико је то и православна црква
Спомиње се: StatCounter.prg, Анита Џенифер Бергер (Анита), Апи, буткице, Горана Средљевић (Го), дочек, Драгана Витас, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Јода, Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, мрз плаџер, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Реџиналд Бертон Кејп (Берт), Станоје Сердаревић (Сташа), Стенли Бергер, Тања Настић, фес, фокс, френдз парти, на енглеском
15-I-2025 - 10-XI-2025