И види се да сам био слабо присутан у фирми док је ово трајало. У Кости сам нашао још само ово:
Седми, Брља и ја у Свемиксу. Осми и девети, везивање радних налога за робно у Бангроу, јер је књиговодствено зајебано што се из малопродаје повлачи роба (делови, потрошни материјал) и убацује назад у производњу, тј сервис. Ал' кад га једном напишемо више није проблем, само се укуца шта је било, и има се онда и документ на основу кога је то сад океј, и порез је обрачунат како треба и сви су покривени и посао може да иде глатко.
Десети, „Сређени застоји у благајни. Додат препис шифара аналитике из финансијског по потреби. Разјашњене нејасноће око чекова и бензинских бонова. Ситнији додаци у фактурисању и финансијском.“... једва сам се сетио за кога је ово, ко је то имао бензинске бонове и чекове: ДЗ. За разлику од отприлике исте такве апликације какву сам направио пре четири године, па је имала сто мана и вазда одвлачила време докле год сам био при руци да је чачкам, ова се брзо уходала, и те две рибе што су радиле у том собичку код улаза су се баш добро и брзо уштосиле, посао је текао глатко, нису ме нешто много зивкали.
Него, била је ту у главној сали једна, морам да кажем госпођа јер се тако држала, увек у хаљини али са изрезом и горе и доле са стране, обавезно припијеној тако да истакне тело, увек је седела право, прекрштених ногу, да не буде да неко није приметио изрез, а не да је имала стас... И у лицу је била лепушкаста, ама јој се лика никако не сећам. И онда она пролетос пошаље ћерку код нас, да јој одштампамо матурски рад на ласеру. Хјоој, ћерка још боља. Срећом, морали сам некуд да одемо, препустили смо је Цици, да не чује неко како уздишемо.
Четрнаестог негде „преконфигурисан сервер - параметри, меморија“, мора да сам опет терао кјуемем до бесвести, и „одржавање диска на друге две машине, и те две су још увек 386!“. Уууу ово ми је нешто познато, мора да је било на Ледињу... Тамо је било често проблема што је једна машина често испадала, или би се она што изиграва сервер закуцала али и даље уредно сервирала табеле осталима. Па је бар било то да сви уђу, ураде нешто, сниме, изађу, па онда може да се ресетује та машина без губитка података (осим можда уноса започетог на њој). А и дефрагментацију смо често морали да радимо (да убијемо време док попијемо кафу и њихов невероватни јогурт са бар 5% млечне масти). Бар то више нисмо звали компресијом, терали смо Нортонов дефраг а не више онај компрес од Пичи Тулза.
Истог дана, код неке нове муштерије, видим шифра је 1252 а ови остали су сви испод 1100, „обука и разјашњење шеме књижења“, значи опет сам морао да верглам ону причу о аналитикама и зашто се шифре купаца и добављача не праве испочетка сваке године и не праве се засебно него је то шифарник пословних партнера, може једна фирма да вам буде и купац и добављач и још да им књижите камату, за који бисте красни то радили под више различитих шифара кад је то једна те иста фирма... У пољу за коментар „беле птице да беље не мере“. То са белим птицама је старо, има бар осам година откако кружи, „беле птице, нису лабудови“ је била шифра за приучене и полуписмене оператерке.
Код неке друге фирме са исто високом шифром, осамнаестог „подешен штампач (852, дужина стране, аутоматско извлачење да се одцепи). Пар детаља у финансијском. Опет немају мрежу јер су им опет покрали машине...“.
Данас, на УАу, ово:
Само идеја - шта ако би се правила привремена база, да садржи само погледе са ваљаним редоследима, и да се онда поглед отвара под алијасом потребним за форму. Поглед би се правио од ничега сваки пут (мада би било мало заметно да се задају све оне *setprop() ствари), а ескуел наредбе за те погледе би могле да ређају поља у жељеном редоследу. То би могло да се позива из .Load() метода форме.
Та база би могла и да се баци при изласку.
Данас ми је невероватан датум кад сам ово написао. Јер сам управо то и урадио неколико година касније, и испало је да сам био не у праву, него је то убрзало посао невиђено и уклонило неке проблеме за које нисмо ни знали да их имамо. Цео тај механизам са погледима је у ствари симулација рада са сервером, при чему је згодно што је поглед у ствари курсор, неки скуп слогова из табеле, који се физички налази или у меморији или на локалном диску, као радни фајл, дакле не трчи кроз мрежу за сваку ситницу, него само кад се прави довуче своје слогове, и кад снима шаље шта има да се упише. Оно што је јако успоравало рад је сама дефиниција погледа, која се налази у некој табели на серверу, на којој је гужва, ту сви читају исте слогове и то буде баш споро. Пошто сам ионако већ одавно навикао да пишем генераторе кода за којешта, а знајући да цела база, са све погледима, може да се дефинише програмски, онда сам такав програм и написао, који ће да направи ту базу од нуле. А онда... она јесте да треба да има везу са табелама у које ти погледи гледају, али обрнуто није случај, те табеле уопште не морају да знају ни да ли некакви погледи постоје, а још мање где се налазе, дакле не морају да буду у истом директорију, ма ни на истом диску... па онда ни на истој машини. Та база са погледима уопште не мора да буде заједничка, може свако да има своју, на свом локалном диску, нема гужве.
Како сам то направио, тако је апликација полетела. Једино што се не сећам је ли то било 2001. или 2004. или 2007. или можда још касније.
У следећој поруци
Наравно, Прави Програмери не користе генераторе апликација ;-)
Дакако. Пишу их :)
18-I-2025 - 13-I-2026