У ствари и не бих имао нешто много да напишем о „Крви, зноју и сузама“ (Blood, sweat and tears), мимо оног од 21-VI-1970., били су ми, ето, први страни бенд на чијој сам свирци био. Из тог периода да остане записано да је то Слађа изговорила „Блац ветн тирз“.
Мени се тада била свидела идеја џез рока, палио сам се, као и данас, на компликовану и богату музику. Мимо хајпа који се вукао те недеље пред концерт, а и неко време после тога, касније сам се ближе упознао са њиховом музиком, јер је Поп имао пар њихових албума, од оних првих.
Почео сам штогод да се хладим кад сам, негде 1976. купио неки њихов албум, можда четврти или пети, објављен лиценцно код нас. Некако то више није било то, као да су се погубили, или више нису умели да нађу где им стоји рок, ово је све био неки млаки џез, нит смрди нит мирише. Те сам се плоче отарасио 24-II-1978..
Но, ако су у каснијим годинама почели много да се фрљају, оно што су у почетку урадили остаје како је било, те сам већ од првоборачког периода Напстера кренуо да скупљам и њих. За невољу, скинуо сам и неки дугачак снимак неког живог наступа, и то заиста звучи онако како га се сећам, добро се чује, с тим што сад знам енглески много боље него тада... На крају је тај снимак одлетео са диска, а око осталих живих снимака се штогод нећкам, јер све теже подносим религиозна просеравања Дејвида Клејтона Томаса.
21-I-2025 - 28-VIII-2025