јуни 1985.
Сезона такмичења, Народна техника и КМТ (савез непостојећих клубова) опет организују. Јесте да ми је већ доста школе, и као ђаку и као професору, а тек ме чека и поглед из родитељског угла, ал' ајде могу као члан жирија за нову дисциплину - рачунарство. Ту је био више проблем да се организује и смисле тестови, јер нисмо благог појма имали колико клинци треба да знају, то се није учило у школи. Тј. почело је којегде, по основним школама, где је син покрајинског секретара за информатику и информисање (!), чувеног ЖГЉа, преко неке своје фирме увалио школама неки крш, Миседо, који је имао проценат шкарта преко 20%, сервис никакав, а да се ја питам, то се не би ни производило, то је било напросто недовршено, баг до бага чим га укључиш.
Ал' не, такмичари које смо имали су били средњошколци, а њих сам већ знао, долазили су ми на онај течај што сам држао у Дому омладине. Е ту је био проблем како их бодовати, јер неки су имали Спектрум, већина Комодора, било је можда и пар Галаксија. Касније сам тек укапирао зашто је Комодор био тако популаран - због гастарбајтера, јер се у Немачкој продавао по робним кућама; Синклер напросто није освојио немачко тржиште, а на њему се већ појављивао и локални Амстрад. Све скупа, владао је поприличан шарениш.
Но, смислили смо и то некако. Општинско такмичење смо одржали у оној већој соби, такорећи учионици, поред просторија клуба, где сам крајем 1978. држао онај течај фотографије. Један момак ми је посебно запао за око, онако риђ и наочит и пун знања, дрвио је неке теорије о томе како у Лиспу може да се ради са бројевима произвољне прецизности, може 20 децимала нема проблема, и како у њему час посла може да се измоделује вртложење флуида иза препреке, користећи комплексне функције. Опа бато, средњошколац па се упушта у тако нешто. Добро, не очекујем да је појео комплексне функције (с којима сам се и сам једва изборио) и механику флуида (која је ноћна мора за све студенте машинства), претпостављам да је однекуд прекуцао готов код и видео шта и како ради. Но, у Лиспу је и то подвиг, док пребројиш заграде прође ти младост.
Не сећам се ко је још био у жирију, претпостављам да сам једног знао (можда Мика Фишер, ал' не верујем да је имао времена у сред испитног рока, можда неко са Петефија, и неки наставник отоа преквалификован у информатичара), а још се мање сећам кога смо припустили на покрајинско.
То покрајинско је било у Кикинди, и сећам се само да се држало у гимназији. Од материјала сам сачувао само ову другу страну услова такмичења, што ми је чудно због начина умножавања. Ово је индиго, онај црни на чађ, одавно нико није видео прави индиго за писаћу машину, мора да је било умножено и за такмичаре, да су радили шапирографи... А ваљда је већ било и штампача, није ваљда да нико није умео да уради толико текста да се одштампа? Изем ти Народну технику. Ех, да ми је остао и програмски задатак, да видим на шта је то личило, знам да га нисам ја састављао него смо добили из Новог Сада, ко зна ко је тамо седео и у каквом то одбору. Неодређено се сећам да сам имао више примедби на то него на већину ђачких радова.
Тамо сам знао двоје колега, смували су се док смо студирали, ал' тог дана се нису појављивали, викенд је. Тамо је некако био већи хаос него на општинском, ваљда што се ни ми из жирија нисмо знали међусобно, и бар један из жирија је знао мање од неких такмичара. Момци из Новог Сада су разбијали, видело се да ови из Јовине знају знање, већ неко време имају машине и троше силно време на њима. Истина, имали су тај курчевити новисадистички приступ, њима је море до колена, ви остали немате појма, ал' кад им и то одбијеш, остане доста. Није да су Зрењанинци били нешто гори, само им се видело да су мање искусни.
Једино сам запамтио још да смо ручали у Синдикалном дому, који је тада деловао као права градска кафана, више класе. На шта бих се скоро и могао навићи, под условом да неко други плаћа.
Спомиње се: 03-III-1987., гастарбајтер, Дом омладине, Живорад Г Љубишић (ЖГЉ), Нови Сад, ОТО, петефи, Радован Фишер (Мика Фишер), Спектрум, на енглеском
6-VI-2025 - 17-I-2026