02-V-2009.
Јуче смо правили прави првомајски уранак.
Купили две пишле младог лука код Корејанаца. Устао сам већ у 9:15 (иначе устајем у 8:45, али није хтела да ме буди док Нина не ослободи купатило - данас је радила од куће, а јуче је била у фирми само до ручка). Радио сам можда сат ипо, а онда смо отишли да пазаримо крменадле и карабаткове (без костију и кожуре). За распаљивање роштиља сам користио плинску лемилицу, остала нам откад смо радили купатило и мењали бојлер, а за распиривање ватре специјални уређај што је Нина донела из Јапана, пластичну лепезу.
За Лену смо правили ражњиће од печурака, паприке и неких тиквица. Претходних година сам вечито радио за скоро све празнике, и наше и њихове, па смо решили да овог пута прославимо. Лена није ишла у школу, нешто ју је сустигао вишак домаћег - канда сви просветарци пате од исте бољке, очекују да ће најбољи ђаци баш њих да прославе, и свако хоће да отме једне те исте за свој предмет, те смо јој рекли да онда боље седне и то уради код куће, него да губи време у школи.
Она похађа неки напредни течај јоге, ако све прође како мисли биће инструктор. Синоћ смо јој били заморци. Поређали оне танке гумене струњаче по кујни и кренули да се прегибавамо. Сметао ми стомак, иначе бих могао ја то све... Видећу сутра који ће већ мишићи да ме боле... Тј болело је донекле одмах ал' није било страшно, и јесте да смо се одмах боље осећали. Исто тако смо сложно закључили да то није за нас.
Већ постаје мало тесно, Ендер и Нина у наранџастој соби, понекад дође и Ејмили, а та соба је једва три са четири, и још је натрпана вуницом и материјалима (ака тканинама, неће ваљда бити материјали за седнице :)). А нас двоје дан проводимо доле, горе у великој соби само спавамо... тако да је пала одлука да се ђорамо соба, нас двоје узимамо наранџасту, а њих двоје нек се мало разбашкаре у плавој, та је скоро шест са четири ипо и има два повелика плакара.
Ту сам дошао и на идеју да се ратосиљам вишка хардвера. Оба монитора су ми сад пљосната, па и девојке су прешле на то, те смо то скупили да увалимо. Има нека добротворна која то скупља и даје затворској радионици да тамо уче занат да то поправљају. Накупило се тога.
Гледам шта то све имамо од машинерије, леле... Ајде Змајчек и шта је све уштекано у њега (Лоџитеково озвучење, Буразеров штампач, мрежа). Ту је и телевизор и још увек убоден видео рикордер, кога бар три године нико погледао није, и вероватно нека од конзола, тј сигурно је Плејстејшн ал' више не знам је ли још увек она двојка из студентских дана или је већ стигла тројка. На оном дркавом сточићу од 20$ је независни, упорно укључен иако у овом распореду не може да му се приђе, и горепоменута лепеза. У кутијама су Нинин резервни штампач, добила од фирме (уз још понешто, ни не знам шта све) сад откако су прешли на рад од куће и још га није распаковала, ни не треба јој. Кроз коју годину, кад га најзад распакује, доћи ћемо до још једног доказа да је Хапе гомила лопова, сецикеса и друмских разбојника.
Њих двоје су узели нешто приручног намештаја - ту полицу и после ваљда још једну, а нешто касније су узели и већи писаћи сто, са стакленом плочом. Добро је изгледао и, зачудо, ништа му није било. Ту се после уденуо и овећи монитор, нешто типа 24" или јаче, па смо понекад на њему гледали понеки филм, играо се „Гитарски јунак“ са све оригинал бајаги гитаром, бајаги бубњевима и правим микрофоном (Лена сасвим добро пева). Ова столица и сто су они ђачки, што смо узели још у јесен 1999.
Све ми се чини да је и она стона лампа, тако никаква, купљена истог дана.
У врх тарабе између нас и Јулишке, у оном делу између куће и (сад само њене половине) шупе, пошто су летве са обе стране, угнездила се једна гугутка. Шкљоцнуо сам је двадесетак пута, отворивши прозор Ленине собе, и углавном је лоше испало - или се не види добро, или је стресено. Код комшије, у тунелу од аспиратора има опет старо гнездо које насељава ваљда већ десета генерација неких црних птица. Не знам шта су, изгледају као вране али су упола мање (после се испоставило да су чворци). Те у ствари нападају вране, по две три или више њих се стуште на врану и кљуцају је у лету. Прво смо мислили да бране територију, док нисмо видели да мужјак доноси ситно црно перје за гнездо. Вране им дођу дрвара :).
Рикарду ускоро треба да истекне први уговор (и он је тако привремени) у Малом меканом. Код Горане све нормално, што ће рећи да су браћа Ворнер муштерије, него је цењкање у току, па појединости још нису изашле у јавност.
Ово је већ ваљда четврти пут да смо се размишљали да ћемо ускоро морати да мењамо коње, па се нешто чачне и оно опет као ново па кажемо нека Короле док иде. Ово је сад 218000 км без генералне, и још увек сам најбржи на семафору (јер они џоњају, причају у мобилни и не пазе на часу).
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Ејмили Аквила, Ендер Аквила, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Јулишка, Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), независни, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), на енглеском
9-VIII-2025 - 18-II-2026