20-XII-2007.
Школскибус чекају ту на ћошку, како које године, некад ћошак лево некад десно, зависи где има више ђака, ал' пошто је ово та магнетна школа, нема других у нашој улици, наместе најближи. На мору смо, па и не би требало да је нешто хладно. Ал' оћеш, јесте да температура никад не сиђе испод минус седам (Амери то кажу краће, „негативно седам“), али кад дуне са океана, и минус један уме да те смрзне до костију. Срећом, обично не чекају више од десетак минута (мама прати ћерку, тата баш и не устаје тако рано), па док чекају измисле неку разоноду, например да се пева она стара
„хладан ветар пољем пичи / на мензу се хвата мрак / на костура студент личи / док тањиром лови грах / о не иди, не иди / остани ту / на мом тањиру / драги пасуљу“
То се изгледа певало више пута, и увек само та строфа, јер се никад нисмо потрудили да препевамо још коју, ако бисмо уопште могли да се сетимо како иде. Па, нашло се, који месец касније, оригинал Оливера Марковић, „Хладан ветар пољем пири“, убачено у плејлисту. И наиђе Лена једном и чује то и запањи се. „Па та песма стварно постоји!“.
Одјутрос сам мало зловољнији него иначе. Одвела ме у Кимарт да купимо редовну дозу кикирикија, напунимо фрижидер итд. Изашло целих 101$, што давно није било. Јер је купила себи фармерке и купили смо гуску.
Зајеб по оба питања. Претурање по гомили фармерки је трајало петнаест минута, а испале су кратке, скоро до глежњева, а све време сам морао да слушам Политички Подобну Музику, свих пешес песама, повремено прекиданих са „за само блаблабла и деведесетдевет“. Кимарт се још није опоравио, ни принети оном како је био пун пре осам година.
Наслушао се политички подобне музике за целу годину. Јеботе, наши су некад успевали да прошверцују понешто у програм кад мандркне неки политичар, ал' овде јок. Наишла и нека солидна инструментална обрада оне Бахове стварчице коју је и Џетро био обрадио пар пута, али је трајала мало дуже па су је прекинули неких пет пута рекламама...
И онда дођем кући, и случајно наиђе "Џамбо" - Закривљени ваздух. Хммм.. пустим га поново, па сутра још двапут. Па видим да ми остаје у ушима и ради као прави пожарни зид. Онда кренем да тражим стихове, пошто Соњу баш нешто не разумем сваку реч. Нађем, са доста грешака, али зато исте грешке поновљене по целом интернету. Онда нађем пристојан сајт са критикама, чисто да видим шта људи данас кажу - и врло дирљиво, Руси међу собом чантрају на енглеском, уз понеког нашег...
И шта да кажем, почео сам да их преслушавам испочетка, као да их први пут чујем. И лепо ми је - да издржим још два дана, да исперем одвратну крисмиси музику из ушију, да прође ова цензура...
Сутрадан смо одмрзли гуску. Била је буђава, иако је обележена као „најбоља пре 02-10-08“ (10. фебруара 2008. а после тога ће бити прва пратиља). У ђубрету је, а има цела недеља до ђубровдана. Срећом, зима је. Можда и није буђ, нема тај мирис, него су мрље од декубитуса, свеједно.
Другог децембра сам се уписао на ппп, на наговор једног кога знам са сезама, а кога и већина олдвејва и расејаних знају по надимку. Те се тако скидам са сезама. Мислим да ми је Боћа уплатио за ову годину, ал' доста. Кад то истекне, кренућемо да скупљамо друштво оданде на ове дописне листе. Тамо скоро никог нема, прошло је то са Бебеесовима.
Деветог смо добили слике (из оне фоткалице што је Нина као прошверцовала лане Болдију за сина) са новим кровом на нашој тераси код куће. Баш мрачно и скупо - коштало је 5000$, и мислим да су „другари“ који су то радили одерали ћалета колико год су се усудили. После ћемо то омрзнути не само због цене, него што је глупо. Свуд тамнозелена мрежа против комараца, а испод оквира зјапи (јер сам плочу профилисао тако да се кишница слива ка отприлике средини) а и изнад (јер је горња страна оквира метална греда 100х100мм, на њу наварена 60х60 рогови до фасаде, па на то летве (30х50) и на томе таласасти лим. Значи зјапи на све стране, нарочито где врх крова належе на фасаду - па, не належе никако, сва киша што стигне на зид, стигне низ њега доле на терасу, не на кров.
Али и ово је боље него нешто седмослојно што је предлагао Прлетић, са све условом да се по томе не гази у високим штиклама, то је меко и може да се пробуши. Све због оне пукотине у бетону где је кишница капљала у подрум.
Купио други (сад први) монитор за Змајчека, и најзад баталио стари дебели од 19" из 1999. Одслужио је добро својих осам година. Стигао је 10., кад и њој лептоп, последња Тошиба коју смо нашли без Висте, Мали мекани нек једе говна.
Спомиње се: Божидар Соколовић (Боћа), Болдижар Барваи (Болди), Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), олдвејв, ппп, Прлетић, расејани, сезам, Џетро Тал, на енглеском
25-XII-2007 - 1-X-2026