Ракија је при крају, данас три казана, у збиру досад 83,4 литре... Ко зна колико је то крушака било. Остало је још три казана, ал' то ћемо вероватно прекосутра или тек у уторак, по њеној методи (промеша га руком и осети колико је компактна погача, је ли топлија од течности, пени ли још увек).
Тања има осми зуб! И то, пај сад, четворку доле лево. Још није скроз изашао, али се да напипати. Сад горе има 4-2-1-1-2, доле 4-1-1. Ништа двојке доле, нигде тројке, одмах четворке. Невероватна је.
И добро што нису ту, преко пута им се догађа цела она фртутма са Вучићевом војном парадом. Истина, враћају се тек у понедељак, неће се то склонити за два дана.
Поподне отишли до Мерета, ал' затворено, не ради им интернет. Ајд мало да се провозамо, нисмо одавно, диван је дан, што нисам понео фоткалицу, до оног Светофора код ранжирне станице. Кад ни тамо не ради интернет, ал' бар раде, и имали смо доста кешовине по џеповима. Мора да њихов провидур није платио рачун за струју. Касирка: „то је и мени пало на памет“.
Двајспрви, причамо са Гораном и Стенлијем. Анита заузета, ту јој је другарица, само смо је накратко видели. Док су ручали, другарица отишла, после Анити досадно, ама иди код ње, куцај на врата, питај... Ех, ово јој је први пут да има другарицу из комшилука, још не зна обичаје. У осталим вестима, лепо родила боливијска папричица, Неша појео једну целу. Врх је био океј, кад је грицнуо даље било је мало ух ух јој, ал' је истерао до краја и оставио главицу са семеном. Е, та иде за следећу годину, оверено добра.
Двајздруги. Пре подне нестало струје двапут по минут, јебига, чачкају негде нешто, спремају ваљда за зиму. Печемо последњу туру ракије, одлично иде.
...Завршило се са укупно 96 литара, невероватно. Ко зна колико нам је то крушака комшија донео, мора да је било бар 600 кила. Каже да није мерио...
Таман кад смо завршавали, јави се Лена, слетели су. Онда се јавила и да попричамо, док је Милан био у набавци. Каже да је Тања била свачија миљеница тамо. Госпођа на рецепцији се утркивала са собарицом ко ће да буде бебиситер, ма у року од првог дана ју је заволело сво особље. Има фину фарбицу, а коса јој се приметно просветлила. И има сад и девети зуб, четворку горе десно (!). Овакав редослед изласка зубића нисам ни претпостављао да је могућ.
Увече прославили крај сезоне оном кајсијом из 2019. - остало је још три литре, а требао нам је балон, па смо то преточили у један мали. Смислио сам нову реч за Вучића, „нарциста“, добро примљено на Бурундију сутрадан.
Четвртак, 25. Од најављене кише пало три кашичице. Бар је захладнело. Звала Најка из Детелине, стигле коке. Отишли, покупили, гужва онако умерена, уме то и горе. Она је имала мајицу с дугим рукавима и џемпер, ја још у оној плавој танкој кошуљи на кратке и у шорцу... а кренула нека кошава. Нисам могао да се паркирам пред капију, него се указало место преко испред амбуланте. Оде она да покупи коке, а ја дигао пета врата и сео у гепек, ту је заветрина. Заладнело нешто.
Лепе кокошке. Убацили смо их на бочна врата, право у кабину, требало им је више од пола сата да се упознају са осталима. Ех, док се осуши мастило на акредитивима... Било је ту и кљуцања и брзо је морала да их одвоји, нове горе у кабини, остали доле, до мрака. Онда је у сутон поубацивала ове старе у кабину, и ноћ је прошла мирно.
У петак ујутро сам се и ја пребацио на дуге рукаве и фармерке, ма и ону јакну сам навукао, одједном јесен. Нове коке још не силазе, старе их још штогод кљуцају кад пролазе туда док иду до гнезда да снесу по јаје. Кокошке.
Увече звони телефон - ех, матори Драгутин, зове тако једном годишње или ређе, баш смо му се обрадовали а и њему мило што га се сећамо. Тј она, ја не знам да ли сам га двапут видео и то накратко, ал' ето питао сам за Јеврема и каже шљака за неку немачку фирму у Београду... А од старе банде из инспекције, оне из 1985., су устали само њих двоје - умрли су и др Невенов, и Мира Честић, и оно говно Властимир.
Недеља... стижу фотке од јуче, били се састали расејани, само београдска екипа (без Злотвора, дакле ајВар, Маги, пЛазић, Стинге, Мики). ајВар има неку количину књиге "Зен кодирање / нагазна мина“, па ми је тражио адресу да ми пошаље, јербо су остали то добили за столом. Нису сфоткали тај качамак за доручак, јер „јебига, два минута помрачења свести, док смо дошли к себи, већ смо појели“.
Код Лене смо стигли таман на време, моје место за паркирање је било слободно, испоручили 60 јаја. Милан је био негде са кумом, у неком тржном центру у Београду на води, нисмо га ни видели. Тања се таман пробудила кад смо стигли, јер Апи нас није видео четири недеље па се јако разгаламио кад нас је видео. Имала је свежу рану на бради и усни, незгода на клацкалици јутрос, добро, иде у рок службе. Градилиште преко код Хајата напредује, већ се не види садашњи назив бившег Интерконтинентала, а заклоњен је и Жексов дворац, за шта ми је посебно жао.
Морала је да чисти шапе Апију, јер му се нахватало катранисаних камичака, угазио је у свеж асфалт преко пута, управо се поправља штета од војне параде. Бар се није испекао, ал' замало, то је било још прилично топло.
За ручак решимо да одемо у Гарави, нисмо одавно. Лена седела до мене, да ми навига, ал' у ствари је сасвим једноставно, имали смо свега двапут да скренемо. Отприлике пола Новог Београда знам мање-више напамет, не баш као домородац, да знам пречице и добра места за паркирање, него да знам где сам и на коју страну да кренем. Истина, и даље бих се дао зајебати, не знам напамет који попречни булевари имају а који немају излаз на аутопут или пролаз испод пруге.
Келнер неки матори зајебант, добро смо се забавили с њим, нисмо ни дуго чекали на клопу. Стандардна кафанска чорба, ал' измерена тачно за три особе, Тања навалила, баби остало две-три кашике. Од „пастирског сна“, што је њихов фенси назив за мешано месо са пекарским кромпиром, све је било добро, и јела је и од тога. Каже Лена, на Крфу се баш потајно дичила својим дететом, јер једе тако свашта, и воће и месо и поврће, а деца коју је тамо видела једу само помфрит и кекс.
После је план био да се вратимо у стан, попијемо кафу... ал' јок, нигде места за паркирање, стисла гужва, јер је на Ушћу АВ намерачио да нагомила ћације да блокирају против блокада, па смо одустали. Стао сам где сам већ могао па су њих две изашле, а ми се некако промигољили кроз гужву па бегај кући.
Док смо стигли, са све свраћањем до Мерета, расејани се расписали на Телеграму. Злотвор окачио фотке са Наксијевих камера на Бранковом мосту и Пашићевом тргу, празно, нема саобраћаја, нешто раштрканих пешака, каже „Psiho opet blokirao grad“...
ја, [28. 9. 2025. 18:08]: у пола пет код ушћа, излазим са паркинга од 6 каплара, нисам још видео такву гужву у недељу поподне. пешадије колко нећеш, све неке сморене фаце. јбт ми смо веселије ишли на испит кад смо знали да ћемо пасти.
Маги, [28. 9. 2025. 18:17]
To su ovi iz opština NBGD, Surčin, Zemun, radna obaveza
ја, [28. 9. 2025. 18:19] па видим да иду ко на кулук... одустао сам од паркирања, истоварили ћерку и унуку, а нас двоје тутањ кући. До Ђинђићевог булевара полако, ми низбрдо пешаци узбрдо. Мислим да их је бар 70% посто било старије од мене, или су бар тако изгледали.
Маги, [28. 9. 2025. 18:20] Imaju taj vajb 🤪
Увече зовнем Борчета да закажем за сутра, ал' јок, ако може дан касније, у уторак на сабајле треба да је на аеродрому, долази Г.М. (из IV3) из Канаде... договоримо се на брзину нас двоје, ајд одложимо за целу недељу, прави ти њој друштво сербез и натенане. Зовнем реда ради и Драгану, код ње све исто осим што има нов бојлер, оно није вредело оправљати, ал' док га је испразнио, мајстор изнео четири канте блата из њега. Е, ту имаш вишегодишњу суштину нашег водовода, то је била музејска вредност а он бацио, ех.
Пошто се френдз парти одлаже, седнем па урадим фотке за данас. Пошто се због свеже ране Тања није нешто смешкала, ниједна није била да је развучем по иконостасу, оставио сам ону од прошлог пута. Успео да нешто као дремнем, десетак минута, таман пре него што је звала Го. Све исто као што је и било, осим што смо Аниту видели нешто мало, ту јој је другарица. Нешу смо више видели, а и има се шта и видети, баш је порастао, мами до пола носа. Догодине има да је гледа одозго. Го иначе планира да наследи његове патике, величина одговара, а неће стићи да их износи пре него што их прерасте. А онда смо кренули на јабуку, које је баш мало остало... ал' нема везе, до краја године ћемо да шарамо, тамо амо, па онда удри по тих 94 литре крушке, ако буде ваљала. Легли у 3:20.
Понедељак, 29. Кокошке и даље пиче апартхејд. Нове се сабију све у једно гнездо, где само стане њих шест у то мало, а ове старе неће да се попну на спавање. Но, бар преко дана три од нових сиђу и... не лети перје. Чекамо само да им прораде хормони па да их петао узме под своје, доћи ће то на место. Током дана се ништа није десило, осим што је бојлер опет отказао послушност, грешка Ф04. А, пао притисак у грејању, кренем да одврћем онај плави вентил што запиње за суседну цев и тешко иде, ал је бар при руци, онај други је у подруму, затрпан грањем за потпалу. Каже она није то, какве везе има грејање, ово је за топлу воду. Ма проверава он то све, и неће ако не ваља. Ај види прво има ли плина. Хм, на плиномеру се ништа не примећује - бројчаник стоји јер се плин не троши, полугица једнако не реагује и кад има и кад нема, једино се примети кад није било па стигне. Ајд да погледам на црево назад, е али је то иза гараже а закључава је споља, ајде кроз кујну... има плина, није ни то. Ручамо (коцкарска супа с нашим резанцима, и јучетина из кафане подгрејана у рерни), одремам темељно и дубоко, зовем Здравка Лакатоша, каже плави вентил. Отворим га још мало, и ево га ради.
Четвртак, кокошке једва да су се помериле. Од нових, три седе горе, три сиђу. Попиздела и отерала све доле, затиснули смо места у углу где су покушавале да се увуку између жице и летве, једну смо изјурили из гнезда, укинула им је храну и воду у кабини, идете сви доле. Доле и даље апартхејд ал' бар се бар не туку. Почупала је део парадајза и ту посејала лук, па сад имамо са терасе поглед на кокошињац.
20-IX-2025 - 27-II-2026