Окачио на УбикАгора омањи скрипт, који сам написао још 22-II-2007., јер сам укапирао да ће да ми треба. Дам му име пројекта, а он из пројекта повади директорије свих фајлова које садржи, и наниже их у системски (фоксов) списак за претрагу.
Ту сам се био темељно разишао са Јаном, јер је он увек радио без таквог списка, бар у командном прозору. Јер каже шта ако се деси да тестирам нешто и на том списку имам неку путању са алатом, а после кад апликација трчи соло, тај комад алата не постоји, или је ниже на списку па Федс нађе неку своју верзију, наравно погрешну. Нисам се никад сетио да му кажем да користим управо путању из Федса... И онда на заједничким сеансама, ако смо у његовом фоксу, пола ствари не ради у командном прозору јер нема путање.
У 16:00 сам био домаћин за састанак, ко је ту ту је, Јан у ауту, отишао да прогута који аспирин. То је прошло како је прошло, а у 19:05 Дас диже узбуну, на манчестерској женској клиници не може да се тури верзија 5.2. Не може од куће, ни са лондонског сервера ни са холандског ни са торонћанског (торонталског?). Не можемо ми ту ништа, тамо је ноћ и нема никог, ако су њихови кербери дигли мостове и пустили крокодиле у јендек, ћао до сутра.
Бар је Кимберли одушевљена, каже „ТЕСТ 5.2 ОПА БАТО! Изгледа добро:)“. Чудно, донекле, јер се истог дана огласио и Ник... можда са неке друге функције? Ђианг каже да неки тамо проблем није искусила, мада... сад како је у Кини, не може да тера Федс јер брзина интернета није довољна.
Јавила се Го преко скајпа од мојих. Преслишава нас да ли је све испоручила што смо послали. Каже фоткала је доста, и код њих и по граду, а сад би да иде код зубара. Упутили смо је на оног маторог код кога смо били пре три године.
у лондону сам отисла на погресно место са пасосем :D тамо где пролазе они сто остају у британији... и овај тип сто је гледао пасос се расприцао са мном, посто смо попунили неки формулар јос у авиону па сам написала за занимање да сам видео гаме артист и онда је питао на којим играма сам радила и казе како се његова деца стално играју и тамо вамо, на крају ми казе да треба да идем на другу страну, јер само мењам лет :D
Јебига, коликогод да сам ћалету оставио сређену и писмену машину, и 1999. и 2005. - опет се неко нашао паметан да на неку његову примедбу одговори не поправком, него преинсталацијом Пенџерија од нуле, притом неизоставно игноришући земљу у којој се инсталација догађа, шта ће коме своја тастатура, америцка је висе него довољна, све остало је сувисно. Ите у три пичке материне сви ви приучени мајстори, ови цитати нека су вам споменик, и да вам и имена на камену урежу ошишана.
Имејл од Лајне, одговарам
Ово ти морам испричати Ј
На тенсегритжу су ми остале вјештице помогле фокусирати намјеру за нову кућу, морам се преселити, ову колацију сам потрошила прије нег ју видјех први пут :Р
Назове ме јучер вјутро неки лик и вели у вези огласа. Док сам се ја сјетила да је то за кућу, прошло је преко неколико реченица. И на крају ми лик вели да је то повољна цијена а баш и није. Спусти он слушалицу, а ја гледам у његов број на дисплеју и узнемирим се, јебига, центар града и упечатљив број. Реко мурја је, ко зна кај опет хоће, параноик се стари одмах диже. Пардон, параноичарка Ј јер ипак делам с наркосима и знам свашта јавно изговорити на њихов рачун.
Па не буди љена питам френда који ради за најајчу твртку телефонанијску да провјери број јер ме страх да је пандуријаја рија ија о. Он се усро и вели немрем.
Хм, зар гугао код вас још не уме те ствари? На овдашњем само укуцаш број, ннн-ннн-нннн (али баш у том формату да би знао да тражиш телефон) и ако власник није баш рекао гуглу да га склони, има да ти да адресу. Ја наравно одјавио свој чим сам чуо да то ради :).
Мени се на мобилни повремено јављају неки утеривачи дугова, пецају. Још ниједном нисам загризао - нек сачека минут два да прекуцам број, да видим шта гугл каже (што рече ћерка, "све што зна гугл, знам и ја" :), и обично у року од одмах добијем пар страна што су написали разни које су већ нападали са тог броја.
Онда се обратих френдици, она је неки геометеоролошко еколошки курац, немам појма. Погледа она и умре од смијеха, вели није рија, небреш биливат, католички радио :П Ј
Е а зар није могло оно кратак позив са нечијег мобилног па као извињотка, погрешан број изем ти ове микро тастатуре и дебеле прсте, увек скембечим нешто кад куцам... и чујеш ко се јавио (кад си параноичан увек имаш оваквих трикова на уму, најбоље је правити се глупав, трапав и шепав, отклања сумњу ;).
И тако су попови заинтересирани за моју кућу :П можда, тек у суботу ћу их пустит трану J
Наплати им дебело...
У јеботе, пес је прднул бљак, паклена катастрофа :П
А баш сам на ухо наљепила у ухо креативисти виђење исуса, иди види прије нег макнем, факат ће ме спалити на ломачи Ј
...ма, троструко.
Как је у амрикама? Јел гадна рецесија? Како живиш?
Е у међувремену смо пазарили и ону кућу у брдима. Ствар је тотална рушевина - подови повађени, све као почето да се прерађује (стара је 80 година, ал' то што је старо је ОК, оно што је досеравано касније је усрано) па батаљено. Међутим, уз кућу иде хектар ипо шуме - имамо и једно огромно стабло од метар у пречнику (мерили!), крошња 20м у пречнику, и поточић... ма, само да довучем лептоп и пиво доле и да ме боли патка за све :).
Иде некако, незапослен али са дугорочном тезгом, па док траје да траје... Скупљамо резерве помало, треба још једну прогурати кроз факултет - но ако и пукнем, за њу ће се некако побринути сестре, обе раде - старија у ствари зарађује више од мене :).
Около јесте фрка, али нас је Слоба истренирао, постали смо кадри стићи и утећи, имамо ту предност. Зато сад имамо и резерве и сто фазона како прегурати, док ове около 'вата фрка паника. Једино ми је да ме не умлати неки млади дрогош у потрази за ловом, ако помисли да нешто лежимо на парама. Оно, трудим се да не изгледамо тако - терам королу из '94. Пали, иде :). [в. Кућни]
А у ствари сам кренуо да пишем овај датум јер сам увече био нешто попиздео, гледајући фотке из последњих година (нанео фес, па сам се сетио који ме штимунг био ухватио, нашао датум на фоткама, и ето, 15. децембар), како је ово све сиво, па јеботе СССР је био шаренији, Стаљинова архитектура је била шаренија. Зар није још Макавејев причао како у Америци „декаденција одлично изгледа, тамо је чак и смеће у боји“. Сад се дошло дотле да је само смеће у боји, остало је сиво. Кола, фасаде, одећа, намештај, зидови, за зидове ни бела не ваља, мада једнако није боја, и то мора да се засиви. Још људска лица некако да среде.
Посебно сам пиздео баш на боје кола, јер су најмање подложна моди, трају годинама и усеравају ми се у пејзаж. И још измишљају овакве и онакве нијансе сиве и дају им којекаква имена, шампањска, острижна и слично. Те сам потерао Гимпа и решио да на пробраним фоткама то доведем на баш сиво. Узео бих фотку, убацио је у два слоја, па доњи изврнуо у црнобело, а онда брисао горњи по свим местима где је нешто од људске израде а није људски офарбано. Било би лакше обратно, имало би мање да се брише, ал' овако видим шта радим.
То сам углавном радио данас, и сутрадан. Направио сам тридесетак комада тога, и згрозио се. Јеботе, где ја живим. Види шта су ми урадили од Америке, мама.
Овако.
Испред Волмарта. Претходно су колица била тамноплава, ова графитносива је од прошле године.
Живописнија четврт у Сан Франциску.
Бар троје пролазника има на себи нешто у боји, пронађите сами! Диси, кад је био АСРМ.
9-X-2025 - 7-IV-2026