Лоба и Гита ће да живе заједно, и узели су неко пола куће у граду, отприлике у крају где је некад био клуб, дакле прилично у центру а у ствари стара банатска кућа. Ишао сам му двапут на мобу. Једном је рушио неку шупу, па смо размонтирали оџак, и то полако, циглу по циглу, да не оштетимо материјал и не полупамо цреп, требаће. То је добро прошло, иако смо сва четворица (његов, касније, кум, и један ког се баш и не сећам) били веза с везом што се тиче градње - сликар, песник, математичар.
Друга моба је била кад је купио велики прозор - шупе је рушио да би на спрату направио атеље, требало му је цигала. А пошто сликару највише треба светло, то је био неки стварно огроман прозор, нешто метар ипо са два ипо, из неке старе куће у крају око Пинове виле. моба му је требала за превоз тога - није нешто далеко, три-четири ћошка. Није имало смисла узимати камион за то, сам утовар и истовар би били једнако незгодан посао као и ово што смо урадили: натоварили смо га на три бицикла - два напред и ја назад - па полако гурали. Радили смо то ноћу, тако да нам тротоар буде цео на располагању, нисмо ником сметали. Крила је био већ пренео, можда му је дошао ћале па су то носили колима из неколико пута, сад смо носили само оквир. И, зачудо, успело је - ниједном нисмо скренули куд не треба, ниједном није неки бицикл врднуо из вертикале, све како треба. Мислим да је пало и неко пиће, доле је већ имало где да се седне.
Почели су да стижу и програми за спектрума, и то из неочекиваног извора - од браће Бакрачевих. Оно, онај млађи је електроинжењер, мора да се кретао у тим круговима. Донео је и касетофон па смо пребацили шта се већ могло. Ту негде је и Зоран Модли (да, онај од 01-XII-1972.) кренуо са некаквом емисијом за кућне рачунаре, па је експериментално пуштао и те снимке са касета, које би та сокоћала снимала. Сигнал је био довољно добар да то и упали, скинуо сам некакав брејкер, који је био некаква смејурија од двадесетак бајтова, али је радио посао - спречавао је аутоматско стартовање учитаног програма, што је тада већ била нека мера заштите од копирања. Да, лако је вама да то штитите од копирања и усмеравате кориснике да то купе и плате, ми овде једва да успевамо да уопште набавимо рачунаре, а софтвер ни не знамо какав све постоји, а камоли да имамо где да купимо. Тако смо успели да ископирамо две игре са некаквим Хорацијем - оно на скијању и оно са пауцима. Убрзо су почеле да стижу и озбиљније игре.
Бане се позвао једном, набавио је однекуд симулатор трка формуле један за спектрума, ал' ајде боље да дођемо ми код њих. Већ је живео са својом докторицом (сад, да ли је већ дипломирала, ко ће га знати), кућа је била овећа и било је довољно места и за његове родитеље. Поседели смо штогод, а онда ме замолио да му оставим спектрума, донеће ми у понедељак на посао у машинску. После је рекао да су он и другар заглавили до три ујутро, возили су то чудо докле год су уопште могли да седе.
Негде 2024. или 25. сам чуо зашто је увоз рачунара био забрањен. Земља је, као и обично, била уфитиљила са девизама, правили су се спискови шта све да се забрани (па је кружио виц да је и виски био забрањен, јер је у току гласања наишао келнер, питао „виски?“, већина дигла руке, ушло у записник), и неко од главешина је причу да би увоз рачунара одгајио читаву генерацију програмера, којих нам треба ко леба, побио контрапричом, читао је он да ће за две-три године рачунари сами себе да програмирају, па што да бацамо паре на то.
То са самопрограмирајућим машинама, или било којим другим заменама за програмере, ћу слушати још дуго, сваких неколико година. Отприлике чим се заборави како је претходна пропала, испили се нова.
8-I-2026 - 18-IV-2026