21-III-2026.
Она већ трећи дан гледа кромпире. Тј на јућубу гледа разне форе и фазоне како са што мање труда (нарочито копања) постићи што бољи принос кромпира. И јуче је и кренула са тим - преместила је онај њен сто, да не стоји више уз роштиљ, па ће ту да направи два круга, око метар и четврт у пречнику, ту да простре шта већ треба и неку ттзв. смртву коприву“ (која се код нас другачије зове, расте нам и то по авлији), поређа кромпир па то застре којечим, и сламом и земљом и чим већ. Берба заказана за почетак августа. Над тим круговима по вигвам од по пет бамбуса, ту ће да пусти боранију да му мало прави хладовину. Према Јулишки је поређала шест џакова са земљом и у њима по пар кромпира, а хоће да наспрам тога поређа још толико, па да направи три лука - по бамбус са сваке стране, спојен комадом тотратерм цеви од грејања - па да то покрије оном зеленом мрежом, те да и ту пусти боранију. Нек се зелени. [није тако испало, него без цеви - седми бамбус уздужно, као шатра]
Кајсије упорно цветају. Нешто мало има пчела, ал' видели смо и неке ситније инсекте, и оне дрводеље, видећемо. Куцамо у дрво нешто често ових дана. Алекса је ипак исецкао и други клематис, касније. Која пизда од човека. Ал' сад бар тера начисто и један и други.
На списку државних злочина новост: похапсили неке студенте без везе, одузели им возило и два милиона динара прилога које су грађани скупили, није било оптужнице, нема записника, није им саопштен ни разлог за привођење, ама баш ништа. Све су пустили, кола су вратили, паре су задржали. Нема папирног трага.
У девет је било нестало струје, ал' је дошла за пар минута, упс издржао. Интернет смо чекали пар минута, ал' је дошао. У подне нестало опет, ал' овог пута интернет није дошао. Ал' ту смо већ сели да ручамо - пасуљ, трећи дан, и кожура се раскувала, не треба ни нож ни виљушка, све кашиком. А после ручка, каже она иди ти сам на збор, ја имам кромпир. Ај важи. Прилегнем, па се пробудим у 14:30. Збор је у 15:00, ал' добро, није то да има неко свечано отварање, кад год дошо добро дошо. Лева педала на бициклу ми се опет расклимала, ал' стигао сам до тамо. Рече да поздравим све које сретнем... па, замало никог. Ал' онда видим виче ме нека госпоја, и нисам је познао. Каже Блажина госпоја, ал' ово јој је другар из забавишта, Блажа је код куће са унучетом. И с њом сам се штогод издиванио, па онда са неким колегом што има ЕОС 60, и мало се пати са тим кад треба нешто да слика за паре, мучно му је, он највише воли да слика „минималистички пејзаж“. А то оно (и ту нацртам једну водоравну линију и у левом златном пресеку паркирам један прст), каже „е, то“. И кад је магла. Е, да, али са маглом уме да буде зајебано, па му препричам 04-XII-2015.. Па ми се накачио неки пајкан у пензији, са све зеленим прслуком где назад пише „бицикл герила Зрењанин“, каже он је био за возачке испите и издавање дозвола, знао је цео град и приде све власнике трактора по селима, а сад јебига, има 75 година, све је испозаборављао, и мене као однекуд зна ал' ме у ствари не зна. Једино смо се препознали као старе кајле.
Појео сам две погачице, попио једну добру кафу (права домаћа, у камперским условима, откад није била), покупио једну значку „бицикл гериле“ и заденуо је на ремен моје зелене фото торбе, турио 4000 у касицу прасицу, мислио сам да имам више у џепу... кад проверавам само по дебљини а не и по броју нула, испало да ми је све остало ситниш.
На једном штанду су скупљали потписе за колективну тужбу против водовода, јер је неколико хиљада бојлера цркло кад је пуштена нова вода. Уписао сам се на списак да добијам имејлове, јер никад не знам кад се где шта одржава. А то за бојлере, изнео сам своју теорију да сад вода има мање примеса и да је могуће да отапа старе наслаге, делује као растварач. А ако је наслага на грејачу, неће се то отопити све одједном, него ће да испуца, грејач да се неравномерно хлади, замор материјала и кврц. Јао да, да знате, код комшинице имају једну ве це шољу која никад није рибана, то је имало наслаге онако, и сад је та шоља испала чиста а да четку видела није. Ако то спира, ко зна шта је радило са бојлером, и ако нема оних примеса, ко зна шта има. Хлор осећамо често, и то нагажен до даске. А што ззззз објави резултате за трећи март иако су им тражили за првих десет дана... тај дан им се нешто свидео.
Док сам тражио неког са кључем да притегнем ту матицу на педали, појави се и Чарга, он је баш редован. Нико није имао окасту четрнаеску, ал' ми је један момак то притегао неким бајаги клештима, издржало до пола пута, а онда сам то још двапут притезао прстима, ма само да не затурим матицу. Уредно стигао кући, урадио фотке, послао месном порталу а и деци.
Ујутро видим да је посета на sGradlj.com била преко 6700 за 24 сата, и да је за ове три недеље увелико премашила прва два месеца заједно. Тако то дође. То је издржало до 24. а онда се стишало. На тему статистика, опет је било 23 бебе и једно венчање у општини. Најчудније ми је што испада да највише читалаца имам у Јапану (!). У среду сам чак имао 11888 посета, невероватно.
У уторак сам отерао Јоду на велики сервис. Пет година је код мене, време му је. И није испало нешто много, око 63000 све скупа - мењали уље, филтер, један носач мотора (!), трећи брисач. Ал' сад сам бар миран, и и даље ме кошта годишње мање него што сам мислио да ће.
У среду смо отишли заједно да га покупимо. Таксиста је изабрао пут баш поред Спрингфилда и гле, унутра су неки мајстори, да ли се све реновира или се продаје или ко зна шта је. Каже таксиста „ма кад су му звекнули кашикару унутра, то је била јасна порука... Он неком смета“. А и сама та кафана/рођендаоница није никад правила неки промет, ту дођу па развлаче једну кафу два сата. А и он је лутао, час прави ово час прави оно, те пинг понг, убаци сто па склони, убаци билијар па склони, па они разни аутомати, па видео игре, па сладолед, па свашта, може пица може ћевапчићи може чорба.
Скокнули смо одмах и до града, да купимо сандале за Тању. Код Кинеза у Нами је био слаб избор, свега један модел, домаћи истина али ружан као да је кинески. Одемо до оног другог дућана код пешачког моста и тамо нађемо. Исто домаће, али права кожа. И још је пазарила и неко тексас платно, е за то смо се баш изненадили - има све, оригинал непрскано, и пушта боју, и ткано како треба, и еј бре има боју - више не можеш да нађеш ваљано плаве фармерке, то све нешто сивкасто.
Што ти је памтило... десет дана унапред чекам да честитамо Раји рођендан, и онда кад дође тај дан, заборавим. Сетила се Го прва, па сам онда додао и ја „Придрузи честици... честитци! 🍰“. Увече нас нешто кренуло са ракијом, давно није било да после четврте можемо још. Ујутро стиже и фотка, слављеник дува у 15 свећа. Баш је огроман и плећат (на оца, ал' има дуге краке на нас).
Јода прошао још један технички, све океј. Треба да му направим течност за прање пенџера. Касније поподне зове Драгана, каже умро Баки. Каква чудна породица, сваких неколико година им понеко умре.
У петак увече прво одувасмо она три пива што су претекла (ја једно, она два; ја 3-4 крушке она једну), па смо се успут и присетили Бакија, какав је био. Она га се и даље сећа какав је био у гимназији, остало је и фотки доста, не заборавља се, како је био витак космат и плав, и како је онда од свих нас најружније остарио. И мени је он исто доста чудан био, по неким питањима дибидус босанчерос, чак последњих година бахат, набусит и вазда би нешто заповедао и ком треба и ком не. И ако је он такав успео да заврши као јак врлодобраш у IV5пп, и сасвим се лепо ту уклопио, свака част. Имао је и тешких гафова, ма, банкстер је постао... а онда одржи онакво песничко вече да нам исприповеда тужну историју своје сестре (в. 05-III-2018.), невероватно.
У суботу ме пробудила у 11, каже звала Драгана, у подне код ње, ту се скупљамо, скувала ми и кафу, подгрејала ручак, и све сам стигао да обави(је)м до подне, и онда зовем Драгану да видим ко кога вози. А, ја возим, ок стижем за пет минута. И тако и буде, чекали су сви испред Леснине - у другим колима Јасмина, Мима и Мјежац са женом, и она, и онда смо чекали Борчета јер је он чекао иза зграде, пред њеним улазом... Сипила је нека кишица, чак сам одустао од кломпи и обуо плитке ципеле (и чарапе! можда већ четврти пут ове године), па полако, Јасмина је возила иза мене, ја као знам пут. Да, тако што сам прво погледао мапу села да видим где им је гробље. А и Драгана је имала упутство, „на семафору десно? како ком семафору, на том једном што имају“. Јаче село, 4 са 5 улица.
И стигнемо све лепо на време. Јасмина се мало чудила што сам толико пичио, ал' каже Драгана да баш и нисам, него тог једног жутог југа што се вукао ко танко црево, тог сам напросто морао да одерем, а ту се видело којом брзином Јода пређе са 60 на 110. Од познатих, тамо нас је дочекао још и Бајло (он је из следећег села), после нам се придружио и Јозда. Био је ту и онај пиздек из друге, са све шајкачом, ословио нас са „помоз' бог“. Нисам га познао, овог пута је он био скратио браду на 8мм а ја пустио скоро као што је била његова. Да сам га познао одмах, већ бих му одбрусио „слобода народу“.
И још један лик, већ према очекивању да ће ту бити полусвета, јави ми се, „јел се сећаш ти мене?“. Шкиљи нешто, скоро да би могао бити Мађар, ал' јок, није тај контекст. Скине качкет, сад још мање знам. „Јес' ти предавао математику?“. Ау царе, па ти си. Тачно знам ко је, онај случај од 25-VIII-1983.. Где ме нађе. „Баш тако пре неку недељу седимо Баки и ја, пијуцкамо, и пита ме јеси ли ми предавао. Аха, и шта си имао код њега. Четворку...“, уз онај његов бајаги лукави осмех, знам га напамет. „Не сери“.
Киша се није појачавала, ветра и није било нешто, капуљаче смо час натицали час смицали, Драгана је приде и отворила кишобран. Колико је нижа од мене, тачно ми у очи, реко дај ја ћу да га носим. Гробље, наравно, не може бити велико, нисмо имали ни 300м, а ни поп није нешто претеривао, све је то ишло релативно брзо. Док су спуштали ковчег у раку, били смо мало даље, терен је расквашен, остали смо на стази иза неке повеће тује, и неким чудом смо чули кључни део говора што му је син прочитао, „...а неки су те звали и барабом, ал' остаће запамћено... отишао као господин“. Нисмо ни покушавали да приђемо раци, него смо сложно одјебали оног пиздека што је покушавао да нас убеди да ћемо испасти најгора ђубрад ако се не одазовемо позиву на даћу, покупили се и тутањ кући. Био сам за столом у 14:09.
Спомиње се: 25-VIII-1983., 04-XII-2015., 05-III-2018., IV5пп, sGradlj.com, Алекса Пајков, Благоје Врбовић (Блажа), Горана Средљевић (Го), даћа, Драгана Витас, Живко Мједеница (Мјежац), ззззз, Јасмина Влајин, Јован Зданић (Јозда), Јода, југо, Јулишка, Леснина, Малиша Борковски (Борче), Мерима Табарски (Мима), Миланко Ведрин (Чарга), Момчило Раде (Баки), Ненад Бајло (Бајло), погачице, Рју (Раја), рођендаоница, Спрингфилд, Тања Настић, ћевапчићи, чорба, на енглеском
21-III-2026 - 3-IV-2026