11-IV-2009.
Ово је из имејла ћалету, како сам на шта од његовог претходног одговарао...
Нешто мање има сунца, овде је пролеће кишовито и иначе. Тј има довољно да прасићи имају свеже, а нема још толико да мора да се коси. А сад ћемо ионако да тамо урадимо нешто, само да прође ова кишна субота. Јуче је био низак притисак, нас двоје ишли у шетњу и све мислили да ли ћемо морати да зовнемо Нину да нас довуче кући ако провали небо - тако се начомрдило. И пљуснуло је, али тек иза поноћи.
(... 22 речи...) Сад је већ постао проблем што тих кутијица нема више да се купи. Не би их ни било, него оно кад је неко покушао да у авион прошверцује састојке за течни експлозив, онда су увели ограничење да у авион, у простор за путнике - пртљаг је друга прича - не сме ниједна течност, желатин, или крема у количини већој од ваљда деци ипо. Зато су онда почели да продају те кутијице, да спакујеш нешто у количини довољној за путовање, док се не сретнеш са пртљагом. Па су те кутијице нестале са полица а појавиле се неке мање (има и друге амбалаже - флашица са прскалицом, тубице итд итд), ал' то нешто не одговара... и онда нађемо најјефтиније решење: папице за бебице. Теглица таман одговара, стане 70г креме, ем је пластика а не стакло... и кошта 40 центи комад :).
Папицу смо бацили... ко зна шта мећу у то. Нина пробала мало нечег од шаргарепе и нечег од брескве, и каже да имају исти укус.
[о земљи за баштицу, коју купујемо на џакове од петнаестак кила]
То и јесте хумус. Можда је проблем што га не измешамо довољно са постојећом пескушом, него само бацимо одозго, ал' рачунамо да ће то биљке, осмоза и шта ти ја знам већ некако да среде. Но, деси се да пре тога киша спере ову црницу са пескуше - јер је ова растресита, а пескуша се набије од кише. То ће сад да среди ова оградица, тако да унутар ограде буде хоризонтално. Даске су већ офарбане, они кочићи (што сам ја мислио да нам требају као притке) ће да послуже као стубови да држе вертикалу (а вишак ћемо одсећи), само чекамо да се разведри. У петак је дувао јак ветар и било је хладно, данас само чекамо кад ће да падне опет киша... за сутра су нацртали ведро.
[о замени кола, размишљамо о нечем новијем]
Ту више није битно што су у возном стању, имају једну ману (како оно кажу, "нова кола имају сто мана, стара само једну"). За кола преко десет година, ако иду, увек можеш да добијеш 1000-1600$. Можеш да нађеш и камион(ет) за те паре.
[о жардињерама у стражњој авлији]
Посадила је црвене бетоније* до паркинга, већ сад лепо изгледа. Руже терају ко нечитаве, и ове у великим саксијама, и ове на улици, и оне патуљасте на столу. Све очекујемо за коју недељу да то процвета.
[чим сам то поплочао назад, ове плоче наспрам оних из старог тротоара; на фотци, тамније су ове нове, у кутијама ће бити парадајз, у задњем левом углу је онај гејфурф**, у ближем десном лијандер]
Па дебљина јесте отприлике иста, можда су ове мало дебље, а по величини су ове као две оне. Осим што за то трајање није баш сигурно, ово је слабији бетон. Кад пазарим, морам добро да гледам да није напукла, јер се догађало да ми се преполови у руци док је вадим из кола.
Ћале: Обзиром да Рикардо није био заинтересован да полаже позачки испит, сада је у ситуацији да на посао и назад мења 4 аутобуса, а вероватно има и пешке да иде до аутобуске станице. Не схватам да је запослен као привремен, а ради прековремено. Вероватно је као такав пожељан.
А кога ће да израбљују ако неће сезонце? Само им машу трајним запослењем пред носем, и има да ћуте и да трпе. Поготово такви као он што ће после целог живота да се дувају како су радили у Малом меканом - или ће то да им служи да поклопе неког у разговору ("...мени причаш? Радио сам тамо пре две године, знам их ко злу пару."), а то задовољство кошта. Мали мекани је озлоглашен што држи привремене годинама, без пола права која имају стални. Већ је једном изгубио суд против тих привремених, али не значи да пресуда важи и за убудуће. Промене нешто, таман довољно да се разликује па да то више није тај случај на који се пресуда односила.
[о течају јоге]
Нина се држи течаја који похађа, и баш има и добру линију, и елегантно се креће, и може да изведе ствари за које се никад нисмо надали да ће неко од нас моћи - али Лена је ипак на течају за предаваче, што значи да може да изведе којешта што смо мислили да је могуће само у циркусу. Нисам сликао, али... (и немој да би се неко ушинуо у мислима док чита ово последње што је извела):
седне на под, десну ногу испружи, лево стопало подвуче под десну бутину, иза леђа левом руком преко десног кука ухвати ножне прсте леве ноге, и онда још десном руком обухвати десно стопало.
[о ускршњем распусту]
Овде се не ради ни за тај, како они кажу "добар петак" (једини добар у целој години - гарантован 51 лош дан сваке године!), па ни моје друштво не ради. Ја сам у ствари радио нешто мало, остатак дана сам се или зевзечио за рачунаром, или смо ишли у шетњу, или смо Ејмили (Ендерова ћерка од пре) и ја расправљали о морским прасићима, летењу, језику (да ли прасићи говоре) и уопште, или сам напросто дремао.
Лена је ове недеље на том распусту. Било је сто планова, чак је требало да оду до Масачусетса да извиди колеџ, али се пролази кроз Њу Џојзи (Џерси, али домороци кажу Џојзи, а по нашем правопису се домороци поштују) где је гужва и иначе (због близине Нујока тј Њујорка) а о верским празницима се удвостручи. Те ће ићи сербез налето. Тренутно већају куд би. Лена не може баш макар кад, јер три викенда у месецу има тај продужени течај јоге, до октобра, а Нина је ових дана прешла као у нову фирму и сређивала сву ту папирологију, и последњи дан у старој фирми је у ствари седела код куће. Елем, као фришак радник у новој фирми, не може тек тако да нестане на два дана, бар док се ствари не среде и уреде, а онда би могла да ради са Северног пола, да хоће, само да тамо има интернет. Тако да би могла да путује, па да ради одакле било, али не баш сад док се не слегне тај прелазак и не ухода посао. Засад се уходало то да се она сваки дан договори са шефом да ли се сутра и виде или само чују.
Како год да се договоре, планирамо да смо у Андерсу идућег викенда - сад је само питање да ли идемо у четвртак или касније.
[и нисам заборавио да им је 55. годишњица брака...]
п.с. Срећна годишњица :)
У осталим вестима, полена има свуда. Они огромни борови из суседне улице, а и друго дрвеће. Сад му је сезона... и сва кола изгледају усрано, мада је то у ствари јаркожуто, отприлике као кукурузно брашно.
----
* иначе се зову петуније, ал' код нас се некако увек саде поред стаза, и сви то зову бетоније. Не знам откуд то, за петуније сам сазнао мноого касније
** грејпфрут, који је неки неписмени тако написао на цедуљи са ценом
Спомиње се: Андерсвил, Ејмили Аквила, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), на енглеском
1-V-2026 - 1-V-2026