01-V-1978.
Још један први мај у нашем багремару у Бртогу. Ћале, кева, нас двоје, теча Кића и његови, роштиљ и удри. Цео дан на свежем ваздуху. Има цео шпил фотки, и све се чудим како то још нисам убацио овде. Спазио сам само један детаљ, онај ћалетов специјални левак за обликовање ћевапа. То му је урадио неки мајстор, који то и иначе прави месарима и ћевабџијама. Фин нерђајући* лим, заобљене ивице, све како треба.
Багрем је, иначе, лепо порастао за ове две године. Штета само што је ово Орво негатив, на којем зелениш обавезно изађе у овако килавим тоновима.
Нисмо се, овог пута, нешто урадили, можда смо издували пар пива, зрењанинских наравно, ћале је био другар и јавио се да вози назад.
Хм, грање голо, тек понешто цвета... није ово био први мај, ово мора да је било почетком априла.
----
* у енглеској верзији објашњавам да не јебем пет посто што то као не сме да се зове нерђајући него мора „stainless“, безмрљни. И'те у оцов, виђао сам га итекако исфлеканог и то трајно, лоше сте га назвали. То што је нерђајући политички, или пре трговачки, некоригован назив, заболе ме, не продајем га и могу да га зовем како хоћу.
Спомиње се: Бртог, теча Кића, ћевапчићи, на енглеском
25-VI-2026 - 3-X-2026