28-I-2003.: из Атланте
Почела да ромиња. Зима у Атланти је пиш.
(Фотке за аутокрп сам снимио пре уласка у зграду. Први пут сам га урадио десетак дана касније, али сам га сад поново урадио, и оставио овако укриво јер да сам исправио изрез, искосио бих зграде. Ипак је софтвер из 2022. бољи од оног из 2010. и од оног из 2003.)
Појавио сам се на време. Зграда гледа на кружни пут, има огроман паркинг на крову доњег дела (а испод још гараже). Разговор прошао глатко. Већ сам био уверен да сам у горњих 200 фокс програмера на свету (ако узмемо да их се 10% јавља на форуме), па сам био прилично опуштен. Видим по питањима да знају много мање од мене.
Занимљив тренутак - питају ме које су три главне мане фокса. Из рукава: 1) што је Мајкрософтово нежељено дете, 2) што ради само под Пенџеријем, 3) што није Уникод. Оставило је утисак.
У неком тренутку ми се учини да покушавају да извуку решење за неки проблем који имају. Знам ту игру, било је већ случајева да као траже програмере, па своје проблеме дају као бајаги тест питања, и онда не приме никог јер су решења добили за џ. Рекао сам им шта бих урадио, али спомињући ствари за које мора да су чули али не могу баш да прате. „Потанко објашњење следи кад будем радио овде“ гласи тачан одговор.
А онда ме шеф провео кроз апликацију, и надугачко објаснио чим се то баве. Посао им је избегавање здравственог. Овако то иде: они оду код послодаваца и кажу „ви плаћате здравствене услуге својим радницима кроз нас; ми нисмо осигурање, него се погађамо са лекарима и нудимо им више муштерија ако уговоре са нама; они нама дају попуст јер ме морају да се гњаве са осигуравачима - а ми задржимо 20% од оног што вам уштедимо“.
И изгледа да им добро иде - изнајмљују цео спрат те зградурине, имају свој лифт. Екипа изгледа стандардна фоксовска дружина. Чуо сам причу како један њихов убацује таблете кафеина у декаф кафу, то му се зове „рекаф“.
Фирма је дибидус корпорација, има неке круте, наизглед еластичне шеме да мотивише људе да раде боље и зараде више, где је и љигави „групни бонус“, који вероватно служи да завади људе а исплаћује се ретко или никад.
Није била нека киша, ал' ме пратила док нисам сишао са аутопута. Још досадније него јуче. Последња етапа, такође, сликовитија него јуче, дрвеће обасјано фаровима. Стигао кући онако баш скоро нормалан, само сам се љуљао кад сам сео.
Видећемо.
Наравно, ћале је после имао шта да пита. Поготово око тих препорука које је требало да прикупим... и што накнадно, након разговора. То у ствари ни мени није било јасно. Данас, двадесетак година касније, ми изгледа као да је неко тамо био против мене, а да је неко други повлачио потезе да му контрира, па је ово ваљда требало да претегне. Пошто из Зиро Дистанса нисам имао кога да наватам, а тамо је ионако само Форд у ствари знао шта сам радио, а с њим се нисам баш најлепше растао, потегао сам Брекси, Џорџа Вајтлија и Стива Вилфорда.
Кроз колико си савезних држава прошао до Атланте, кад писес да си мало одремао на улазу у Дзордзију ? Ми се јужног дела САД највише сећамо из филмова и разних написа о њиховом грађанском рату.
Ишао сам на југ - Линчбург, Денвил (на Деновој реци, има музеј Дена Денијелса :), ту сам прешао у Северну Каролину. У Гринсбороу ми се локални пут (29, исти онај што нам пролази кроз комшилук) спаја са И-81. Прођем Шарлот (што је ваљда главни град), и онда кроз северни крај Јужне Каролине до Џорџије, без неких већих места успут. Зато је било два места са блесавим именима: Lawless Creek (Поток Безакоња) и Фер Плеј. Има још, ал' сам испозаборављао.
То преноћиште у хотелу вероватно више кошта него бензин који си потрошио у оба правца. Изгледа да је тај хотел припреман за богате туристе или пословне људе, који у њима остају више од једне ноћи.
Да, наравно - с тим што га је мало теже држати напуњеним. И у Хјустону сам био одсео у таквом - напуне плац, отприлике величине једног школског плаца, зградама на један или два спрата, тек колико да могу и даље да праве све од дрвета и да не бетонирају превише, и ту испадне гомила таквих апартмана - без обичних соба. Не бих се чудио да у ствари није изашло тако скупо; ако се потрефи датум кад им је нижи промет, вероватно може да се среди да фирма закупи нешто капацитета по багателној цени, само да овима собе не зврје празне, то им је најскупље.
Бензин - изашао ме око 45 долара отприлике, три пуна резервоара тамо и назад. Соба би требало да кошта око 140 до 220 долара, али ако је сличан апартман (са собом мање) у Хјустону коштао 80 долара, не бих се чудио да су ови прошли са било каквом свотом између 55 и 120 долара. Само да не зврји празно и да остали не чују пошто смо се погодили. То што ће за мном морати да оперу два пешкира, једну пепељару и једну креветнину, и што сам појео један доручак, то баш никакав трошак није, тако да је хотел у плусу чак и да је соба била јефтинија од бензина. Да не спомињем да су ми два минута разговора наплатили осам долара. После сам са друма, у повратку, разговарао три минута за долар, а и то је много - од куће кад зовем, иде осам минута за долар.
Интересантно да траже препоруке и после разговора. Ако си већ знао за то, чуди нас да Брекс није то послала пре него што си отпутовао у Атланту, јер вероватно зна обичаје. Ко је тај Стифо који је послао препоруку за тебе. Да није то неки персоналац из Зиро Дистанса. Колико се сећамо, из досадашњег нашег дописивања ниси га ни једном споменуо.
Стифо је један од великана у нашем послу - чак имам пар књига које је написао. Он је сад шеф пројекта у Сиракузи, од септембра у ствари, а до септембра је био исто консултант као и ми.
Препорука од њега је већ послата, а добио сам и од Џорџа Вајтлија из Канаде, који је у ствари измислио цео еМПаб пројекат (тј Сиракузу), и који је иначе генијалац, премда оштрог језика, такође нашироко познат међу Фоксовцима. Требало би у току дана да стигне и од Брекс - каже да ће некако да ухвати времена да напише тих неколико реченица и пошаље у Атланту. Но, битно ми је да имам од ове двојице, који су надалеко позната имена, мислим да ће то много да значи. Стифо је отприлике написао "Квалитет Градивојевог рада је увек био на горњој црти. На њега се увек може ослонити да ће да уради посао на време и у оквиру задатог буџета. Не бих оклевао да га запослим кад бисмо имали отворено радно место.". А Џорџ каже "Ова порука служи као потврда да сам сарађивао са г. Градивојем Средљевићем неколико месеци док смо радили за еМПаб. Иако г. Средљевића никад нисам срео лично, могу да јамчим за његове способности као фокс програмера, његову интуицију у дизајну софтвера, и његово умеће да пружи изврсне резултате под временском стиском, са минимумом упутстава и надзора. Укратко, Градивој је keeper." Ова последња реч обухвата разна значења, како то већ бива у енглеском, од пазитеља/чувара до особе задужене за зграду, ловиште или било каквог управитеља нечега. Може да значи и нешто што није за бацање.
Спомиње се: 20-VII-2023., Алан Робин (Форд), Градивој Средљевић, еМПаб, Зиро Дистанс (Зиро), Мајкрософт (Мали мекани), Сесилија Роксбери (Брекс), Стив/Стефани Вилфорд (Стифо), фокс, Џорџ Вајтли, на енглеском
20-XII-2011 - 22-V-2026