06-V-1973.
За први мај дошла Драгана на јаја (јер је те године православни ускрс падао тај дан). Картали се, чантрали. Каже Воза би могао да буде добар фрајер кад га кева не би држала под кључем. Увече накратко у клубу, одржао састанак. (... 12 речи...) Отишли да гледамо ватромет. Наишла Маришка да јој пожелимо срећу, иде да бари неког фрајера. У Дому омладине су Па шта онда свирали напољу, па је унутра било места и у оној мрачној ложи, иначе резервисаној за чланове (ваљда особље). (... 47 речи...)
У повратку наиђем на Калета. Причекао сам га петнаестак минута, док отпрати девојку (ближи крај исте улице) па ај полако. На ћошак до куће нас поздрави неки тип, пита "си опет пратио рибу?". Испостави се да је то онај што ме синоћ повезао камионом. Каже познао ме био са шећеране. Каже Кале "то је ређи случај", ја "стварно скоро никад нисам у крају". "Ма онако из буса... зна те и она моја... ма зна те цео град. Е да си га само видео, опичио корак а знам да је из мог краја, па кажем њој да га зовне, дошло ми га жао."
Онда смо чачкали мотоцикл, тј Кале је, ја сам му правио друштво. Добро што сам био ту, заборавио би да сипа уље у мењач. Око пола два дигли руке и разлаз.
Сутрадан опет (... 33 речи...). Јеси ли ме и онда гледала у очи, кад смо се срели? Па не, више у зулуфе.
Онда испричам комплетну своју историју, и како је било са Бранком и зашто сам је откачио, и онда кренемо да се договарамо за лето. Дајемо једно другом одмор. Да се истутњимо, да се излудирамо, да истерамо своје керове, и после тога заједно за озбиљно. (... 8 речи...), даље од тога нисмо помињали, ако ништа друго биће лепих успомена. "Моји другови из разреда се дрогирају пићем и дуваном, ћале телевизијом, ја пићем и тобом... кад ми се ускрати доза постајем незгодан".
Био сам фино уморан, друштва ниоткуда, требало ми сат ипо до куће. Прослависмо први мај.
У среду ништа, били гости из Вршца (сад да ли Власта или онај други ујак). У четвртак се само накратко састали после школе испред Текстила.
У петак један конструктиван састанак редакције, јурио Болдија за нешто, Биља пише бомбу од чланка, о проби хора. (... 7 речи...) Отишао са руљом у диско, џаба улаз, па се зезао са Грнетом и Васом. В. прешао из Па шта онда у Омеге, каже одличне су фотке.
У суботу стража у школи... као чувамо пушке, сутра гађање, а ни не знамо где су пушке. А ни та двојица, с којима као стражарим, нису ту, играју пинг понг са Возом и Средљаком. И ја као остао да гладујем до 20:30, у ствари дошла она и донела ми чоколаде са лешницима. ЛМЛ се појавио на време. Неки су остали да ноће, као стражари се целу ноћ, ко зна шта се ту попило. Пошто су се пушке узимале из штаба територијалне одбране, а у недељу ујутро нема ко да их изда, онда се то радило у суботу поподне па се ноћило у школи, шатро стража, пило се. А пушке старудија, М48.
У недељу ујутро, снимио сам професора ЛМЛ (предвојничка) док је скупљао руљу да се крене на то гађање. То се радило једном годишње, обично недељу пре матуре, за трећи и четврти разред. Фотка је, наравно, изашла у следећем броју "Мназа", срећом са датумом, па сам тако бар за ово знао кад је било и пре него што сам дохватио старе дневнике. Момци на фотци су матуранти, препознајем Фурцулу а ту су и близанци Честићи.
И наравно, никако да се крене. Мислио сам да је до њега, или до нас, међутим не, ово је било само да мало пробамо бољку свих војски света: пожури да чекаш.
ЛМЛ је, колико се сећам, последњи имао шушкавац. Није га носио овог пута, али јесте наредне године, падала је киша.
Стрелиште је некад било ван града а после се град примакао, но бар иза тог брега нема ничег. Свеједно, стрелиште се користило можда још двадесетак година, а онда је брдо било већ толико засићено металом да су се меци сувише често одбијали. Ако иза и нема кућа, има њива.
Кад сам завршио (2 поготка од 10 метака), сачекао сам да и она заврши (6 погодака). Видимо руља се баш проредила, идемо и ми. Врућина ужасна, црвени ко ракови, поливали се водом. Снимио једну дивну фотку њену, босоногу. На аутобуској сели на земљу, тј она села а ја легао, са главом њој у крилу. Наилазе све неке мамице са ситном децом и згражавају се.
После чујем да је ЛМЛ тражио добровољце баш из мог разреда да се носе мете, и да је посебно запамтио Средљака и мене јер нисмо путници а збрисали смо, обећава нам кечеве. Како да не, пола руље се већ разишло, баш је нас нашао.
Поподне ме сустигла сунчаница, преспавао га, једва је стигао увече, таман је узимала карту, само јој тутнем лову, "и мени једну". Имао сам нову шарену кошуљу, ма лајт шоу. Дрмнули по вињак док још није гужва. Ми индијанци, поглавица Одеран Нос и скво Боса Нога. Племе, према Јозди, има да се зове Преријски којоти.
У уторак смо Чомбе, Средљак и ја добили по кеца од ЛМЛ. Гаша пошао с Биљом (!). Каже треба му то, да се уозбиљи, каже нисам ја Л. да ме риба бари две године па ништа, а каже ми он шта си пролептирио као да си добио премију на лутрији, па нека је и премија, волео бих да видим кад је он добио улог.
У среду (9) најзад и та киша. Имали систематски преглед, то ваљда први и трећи разреди иду. Измерили ми 181 (у ствари између 178 и 183...) цм и 72кг. Неко у Нафтагасу урадио заглавље за "Мназ" по мом нацрту, ал' онако технички. После школе ишли да извидимо онај пролаз иза поште, да ли може да се изађе на трећу страну, јер тамо је џунгла, расте трска, на 100м од центра. Није за градњу јер је то бивше корито реке, и морало би да се насипа и набија, а и власнички односи су ко зна какви. Занимљиво место али царују џукеле.
Увече се огребао за фен да осушим негатив, урадио доста слика.
У четвртак састанак редакције, све по плану. Успео да завирим у дневник, онај кец од ЛМЛа стварно стоји и то заокружен.
У петак сам попиздео што ме ћале није пробудио, па сам закаснио на састанак у штампарију. Увече вечерао код Јозде, па у позориште, неки водвиљ, прва велика улога Радета Бранковог, а вала и једина. Играо је бајаги мртвог собара који треба да престрави младог газду који мисли да га је убио. Лежи му улога, само декламује исти текст равним гласом и прави се мртав. Бернард Шо? Ко би рекао.
После представе отишли на пијацу и тамо се зезали цео сат. (... 57 речи...)
Ових месеци сам нешто често бивао у Дому омладине, разним поводима. Кад као званични фотограф (што је више било прошле године), кад зарад клупских послова, кад омладинских, па сам се тако упознао и са доста значајних лица - стигао сам да попричам и са Радетом Шајтинцем, знао сам два-три виђенија глумца, нешто песника тадашње младе генерације, пао би ми шака пробни отисак новог издања „Улазнице“ (месни књижевни часопис, издање библиотеке) са тадашњим модним криком, визуелном поезијом, што је било више зезање са типографским обликом него ли вештина да се нешто каже, а сад је изашло и посебно издање „Панорама младих стваралаца“, што мора да имам негде и данас, ал' ко ће то наћи. Чак је и Болди имао две песме тамо, сећам се да се једна звала „Audaces fortuna iuvat, mért nincs pénzük mosóporra“ (одважне срећа прати јер нису имали пара за детерџент). Наравно, нисам знао мађарски него ми је она превела понешто, сећам се само да се спомињу „чаше, чаше“, и како сам се питао има ли он неког ко пије.
Графички, „Улазница“ је била чудо, шта се уопште може постићи уз сва техничка ограничења месне штампарије. Шмрљаво, не много боље од гештетнера, ал' опет је имало неки авангардни шмек, осећало се да смо део неког већег покрета ка бољем, слободнијем, лепшем. Не знам на коју фору сам увучен у све то, канда им је требао свако ко је могао да допринесе свему томе, па сам ту ваљда упао као фотограф и што сам се свуда појављивао. Донекле ми је годило, однекле било мало незгодно јер нисам био сигуран да ја ту баш имам шта велико да кажем.
Код овог броја ми је било штогод смешно што се спомиње Џон Вејн, јер сваки пут кад видим то име морам да се подсетим да то није онај матори десничарски пиздек што је глумио у вестернима, него неки десети лик. Неколико година касније ће се испоставити да је овај Џон Вејн био доста популаран овде. Чак се сећам неких његових стихова из „песме без главног глагола“, где стварно нема ниједног глагола у било ком времену, све сами глаголски прилози, а упркос тој језичкој акробатици успева да га каже.
Спомиње се: Биљана Лајковић (Биља), Болдижар Барваи (Болди), Борко Бошковић (Фурцула), Бранка, Васа Гришпин, Власта Зарин, Гаврило Ташков (Гаша), Градивој Средљев (Средљак), Грне, Давид Јамачек (Кале), Дом омладине, Драгана Витас, Здравко Сметовачки (Воза), Јован Зданић (Јозда), Јошко Чобзанин (Чомбе), ЛМЛ, Мназ, Омеге, Па шта онда, фрајер, Честић, шећерана, шушкавац, на енглеском
4-I-2012 - 15-IV-2026