30-I-2002.
(... 13 речи...)
Одвезао сам Нину у Линчберг да полаже Тојфл тест (TOEFL). Како рече у пропратном листу, „удаљавање учесника је по личној десекрацији менаџера“. Дискреција овде више значи дискреционо право, дакле право да пита само себе и никог другог шта ће да ради; десекрација је обесвећење, скрнављење светиње. Словенија, Словакија... то њима све исто.
Прилично досадно. Полаже се у неким изнајмљеним просторијама, где би исто могла бити ординација или продаја осигурања (што је ваљда и било, у остатку зграде). Број надзорних камера, правих и лажних, је претеран. Организатори немају појма какав се испит полаже - они знају шта треба да раде, и не умеју да одговоре ни на једно питање ван формалне стране испита, тј. правила. Остало их се не тиче, они само прикупљају одговоре на питања која су добили, нису никакви професори.
Шкљоцао около, купио цигарете на пумпи преко пута. Нису имали Бејсик (цигарете) па сам купио нешто друго, подједнако јефтино и није за памћење.
Тек 2013. сам схватио да сам направио два суседна снимка док сам се шећкао око зграде где је испит, и да бих могао да их зашијем.
Сад кад гледам ове фотке, видим да су ми ово најстарији кемтрејлови што сам снимио.
Доста имејлова око посла, СпидКенвес расте, мало брже. Написао сам и „како рекох жени данас, моје Потемкиново село нема само фасаду, него и кров и прозоре. Јесте да нема црепа ни стакла, али врата се отварају, макар у празне собе.“
Пун месец, и баш топло, само се по голом грању види да је зима (и по сувој трави, ал' то је у мраку).
За то време, олдвејв је спаковао 60 (!) цедеова са музиком за мене. Пошто је престао саобраћај, слабо ко лети тамо-амо сада, Боћа то пошаље свом куму у Торонто, и то стигне тамо... и остане. Никад није дошло до мене, немам ни појма више зашто. А док се то спремало, тих 60 дискова је обиграло скоро цео олдвејв па је одатле свако себи ископирао шта је хтео.
Пар дана касније пише ћале
Мало пре сам звао Брљу. Јавила се госпоја. Пало ми на памет да се распирам дали ће неко, можда, да путује у Америку, јер смо "начули" да хоће, да би вам послали, ако ништа друго, бар по флашу вина и ракије. Она ми објасни да за тако нешто нема теорије, али ће да каже Брљи, који је тренутно отишао по ћерку у школу, да ми се јави кад додје, али мрка капа.
Уууу, бре, ово још боље од оног контра трача :). Надам се да си нагласио да хоћеш да пошаљеш флашу овог одликованог вина... (по истој логици по којој се у Црној Гори не наручује Никшићко пиво, него "дедер ђетићу, једно одликовано").
Ма, копка ме само да сазнам у којој формацији ово двоје-троје раде за Форда, јел као СЗР, или као двоје-троје мимо СЗР, и у потоњем случају да ли Брља зна за то.
Тј знао сам да неко од њих још нешто мути са Фордом, ал' не тачно ко и шта и у ком облику, и како ли им плаћа... пошто се ја од њега баш нисам усрећио. А то за СЗР је интерна зајебанција, ЈуеСКру је увелико већ био фирма. Истина, од јесенас им је пропала најбоља муштерија, ал' сад шта је ту је, родило се па га ваља љуљати.
Спомиње се: Алан Робин (Форд), Божидар Соколовић (Боћа), Горан Стаковић (Брља), ЈуеСКру, Невена Средљевић (Нина), олдвејв, СпидКенвес, на енглеском
17-I-2012 - 31-X-2025