Отишао са све три девојке до куће, да посадимо дрвеће. Две брезе, четири кајсије и крецаву врбу. Мирисало је већ на пролеће, а изабрали смо овај преступни дан да га лакше запамтимо.
Те вечери се причало да би опет могла да крене још једна тура позива за рат. Породично веће је закључило да је боље да не спавам код куће, па сам узео кола и отишао у недовршену кућу. Ништа намештаја није било, чак ни подова. Имало је врата прозоре и кров, и 15цм испд будућих прагова, где ће да дође подно грејање. Нисам остао целу ноћ јер напросто нисам могао да спавам. Позивари би обично до поноћи наватали довољно и престали. Легалност целе ујдурме је врло сумњива, јер су позиви били као за вежбе у резерви а онда осванеш као добровољац негде у Хрватској.
У мом случају би било још зајебаније, ја сам отпуштен пре седамнаест месеци, моја извиђачка чета је распуштена, морао бих да добијем редован позив неколико недеља унапред ако би ме реактивирали и доделили ме некој другој јединици. Скупљање у поноћ би било легално да је општа мобилизација објављено и земља је у рату - што се званично упорно порицало, ми нисмо у рату. Те су момке одвлачили у рат у ком не учествојемо... фала на позиву, није моја журка.
п.с. Двадесет осам година касније, остале су две кајсије, ова иза гараже и она у даљем десном крају, и бреза у задњем левом углу, уз Јулишкину гаражу. Кајсија на брегу се осушила, јер није довољно брзо прошла кореном кроз сву ту глину да се дохвати црнице испод. Она до брезе је делом страдала кад су Фаикова деца напасала козу на плацу Лексе Пајковог, мало ближе него што треба, па ју је коза поприлично обрстила, а док се ова као опоравила, већ је било касно, друга кајсија и бреза су се већ надвиле над њу, па се и она осушила.
Другу брезу смо морали да одсечемо 2013. Кајсијама није најбоље, орах у средини се раширио, па расту удаљ од њега. Али живе су и умеју и да роде, ситно и рано, не сваке године, али таман довољно да нешто значи. Након што је орах одживео своје па смо га 2021. одсекли, кајсије су почеле полако да се враћају на средину. Добра нека сорта, касније кајсије су селектоване тако да роде брзо и много и онда се шлогирају након неких осам година и осуше се. Ове трају већ тридесетак година и само одбацују старе гране и пуштају нове.
10-II-2013 - 31-X-2025