А онда је пао тај велики снег, тачно кад је требало да се преселим код Франца. Стрпао сам ствари у кола (велики јорган, јастук, књиге, миришљаве штапиће из Амстердама, Практику, нешто одеће, пешкир-четкицу-пасту итд али ништа за бријање, можда и папуче). Снег је био местимично баш дубок. Стигао сам без проблема, друмови солидно очишћени. Не сећам се да ли је била са мном, можда је имала неки испит од недеље, остала кући да буба. Или је била, па сам је оставио код ње, три ћошка даље. Најзад смо комшије. Била је ноћ, али уз снег је било сасвим довољно светла. Тек у последњих пар метара, у теснацу између две гомиле снега пред комшијином капијом сам морао озбиљно да маневришем. Кућа где ћу становати са Францом нема свој мостић преко јарка за кишницу. Ту сам мало огребао задња лева врата, о гомилу снега и леда.
Истоварио сам ствари, укључио своју грејалицу (е, и то имам) и запалио штапић, пошто ме је Болди, претходни станар те собе, упузорио да је влажно и осећа се на мемлу. Соба у ствари већа него Францова, и за толико спорије се греје. Кућа класична панонска, собе поређане дужом. Предња је закључана, то користе газде кад дођу из Немачке, гастоси су. Затим мало предсобље и Францова соба, па моја (око 4х4 или јаче), па кујна и купатило. И кујна је имала врата у авлију.
Кујна је била солидно опремљена - шпорет, судопера, сто, столице, посуђе, прибор, стари креденац. Старо и јако. Купатило и кујна се нису грејали, осим да се некако снађемо, па то нисмо баш много користили док је било зима. Купао сам се код куће, викендом. Умивање је било питање храбрости.
Не знам да ли сам знао Франца пре, можда смо се видели једном, или нам је ово Болди средио наслепо. Седео сам то вече са њим, у његовој собици док се моја не угреје, вечерао сам шта сам понео, направио пепељару од тетрапака од јогурта (и после сам их често правио, увек сам импровизовао). Имао је грамофон, са нешто мало плоча - Запин "Апостроф", једну од Јеса (ваљда "Приче из топографских океана") и (синглицу?) са "Окретницом" и један од Нектара ваљда. Све сам чуо више пута. Запа ме изненадио, нисам мислио да ћу икад опет чути "WPLJ", што је било популарно '72 на мору. Сад видим да није на том албуму, мора да је био онај други, "Загорели сендвичић". И "Провиривање" Пасоша Клауса Долдингера. До краја семестра сам све знао напамет. Нисам се жалио.
Седамнаестог или двајседмог, печат је мало размрљан, одобрено ми је полагање енглеског језика... пре рока, тј пре него што одслушам оба семестра. То ћу полагати у априлу, ал' сам бар могао да проредим са предавањима, било је прилично досадно а имао сам и руски, мало је превише времена одлазило.
15-VIII-2019 - 31-X-2025