22-III-1979.
Други дан. Још пива.
Медени месец, Москва-Лењинград-Кијев. Исто као лане, али са доста разлика. Прво, месец касније па је свуда било мање снега - мало у Москви, рестлови по Лењинграду, ништа у Кијеву. Имао сам нешто црнобелог у Практици, и ролну колор негатива. Нешто негатива је потрошено јуче, кад смо приметили да оно што смо развили у недељу баш и није успело, негде нам се нешто сјебало, па смо уприличили поновно фоткање. Нас двоје смо се опет обукли, она у венчаницу ја у оно одело (које никад више нисам обукао), скупили смо кога смо могли, што су били њени родитељи, Стеф, танти и она друга бабатетка и, наравно, моји. Била и вечера, и одглумили смо и уношење преко прага и шта све не, док смо још у штосу. Као што су документарци о ослобађању Београда у ствари снимани у пролеће 1945. јер је све још било свеже. Ове снимке смо развили по повратку, у свежој чорби, и испали су много боље.
Оно преко је БГ 2. програм
У Москви смо били у једном од два хотела Београд, ваљда #1. Много познатих ситница, зидала наша предузећа, па су намештај светла итд били као код куће. Укључујући лустере у подрумском бару исте као у Шанти. Нешто као културни шок или као не знам где сам. Наша група је била мешана из Војводине (новосадски Југотурс) и Славонске Пожеге. Ови су били забавно друштво, добро су се знали, вероватно с посла ако их је синдикат скупио.
На аеродрому смо прошли брзо, као и увек, пасоше нису ни гледали, само да виде да имаш. Бус је већ чекао, а онда дуго чекао да пође. Што нисам приметио прошле године, а она је из прве: на бројним прозорима на новоградњи уз пут до града, нигде завесе. Нема објашњења.
Чим смо стигли, исповртео сам рубље од прошле године. Није много остало, послужиће за дан-два. Одем по пиво, нађем Кристал из Чешких Буђејовица - одакле је добри војник Швејк - хладно и добро. На сточићу отварач, са шифром Ц2К утиснутом у челик. Потрајало ми је да укапирам да то значи да је цена две копејке. Нема инфлације у командној привреди. Пиво би покрило цео сто пеном ако бих га отварао полако или врљаво. Кад отворим нагло и одједном, изађе само прамичак дима и мирује. Око шесте боце нам се приспавало, није неки џет лег, само два сата, али ипак.
Време није ни било лоше, само хладно и тротоари влажни, понегде залеђени. Нашли неку сувенирницу, купили лепу бронзану пепељару, јерменску. Обоје се дивили како трговци баратају счотком (рачунаљком) и како пакују дијагонално, са мање папира него наши. Наши увек ставе кутију паралелно са папиром; ови навуку углове папира преко страница и крајеве причврсте селотејпом (или оном папирном лепљивом траком), и у мање потеза.
Ишли смо и на Црвени трг, али нисмо чекали да видимо Лењина - видео сам га лане, није неки, а и наша обућа није за стајање. За шетњу је већ океј, ходање греје.
Прешли преко трга у ЦУМ или ГУМ, којегод, али нисмо пазарили, него иза нашли часовничарску, па сам купио ћалету џепни сат, отприлике исти као онај мој. Сајџија га уштимао на механичком осцилоскопу, са графиконом на папиру, нема екрана, ал' машина је. Трајао му је годинама, а онда га је заменио сличним руским, трипут тежим. Рељеф на оклопу је скоро скулптура, толико има метала. Тек 2020. сам га отворио - и нашао унутра електронску дрндалицу, са давно цркнутом батеријом. Чему онда сав тај метал?
Вид' лустера...
Трећег дана смо пошли на следећу етапу, и сви су чекали у подрумском бару и пили док не дође бус за аеродром. Сви кратка пића, може да наиђе сваки час. Кад је стигао, крене гужва, једном испадне ситниш и крене да га скупља по поду, између ногу. Неки да му помогну, кад су чули да је само пола рубље, крену да га карају што прави хаос за такву сићу.
Имали смо свог водича, али и домаћини су нам дали једног, можда мало као уходу, или бар да пријави ако буде шта неприлично. Није се много обазирао на такве дужности - или је био тако вешт да је тако изгледало - пио је с нашим водичем и са сваким ко понуди, и кад је бус био на пола пута до аеродрома, већ је певао "Дорогой длинною" (дугим путем), што се препродавало као "То су били дани" пре десетак година, у извођењу Марје Хопкине... Није лош као певач. Мали пецарошки шешир и кожна јакна, мало затегнутија у стомаку него што је био обичај. Хоће то од туризма.
Спомиње се: Стеф, танти, Шанта, на енглеском
11-X-2020 - 31-X-2025