Повратак из Геменца. Из ове недеље немам скоро ништа после десетог, тек пар коментара у ГенерАлу, који ми више нису ни јасни - шта је ту био проблем и како сам га решио и шта сам уопште ту хтео да урадим, шта да постигнем... Давно је та вода прошла испод моста.
Могуће је да смо ове недеље ишли нешто у набавку, тј не знам за који красни смо ишли и ми кад се ту радило углавном о хардверу, можда је Михаљ хтео мало да се дува пред пословним партнерима како има међународну екипу под кровом, нас онако чупаве (осим Болдија) и брадате (осим Илеша, који није ни са косом баш претеривао). Не знам ко је још ишао, нас двојица (ваљда Јози и ја), Михаљ и Вилмош. Једном смо ишли у Секешфехервар (престони бели град, ака Алба Јулију), немам појма за шта, и једном у Будим, у Кајишну улицу (Üllői út или тако некако, што ми је прво чудно звучало, а после било још чудније кад сам чуо шта значи, па сам је се сетио кад сам 26 година касније читао Крлежине "Заставе" и нашао да се део радње одиграва у тој улици; данас видим да се зове према месту ка коме води... шгјз, мени су тог дана тако превели), код неких добављача за не знам шта. Да ли је то требало да послужи да се нас двојица навикнемо на гламур или шта ли... Кућерина нека стара грофовска или тако нешто, унутра шљаштинг, мермер, челик, стакло, момци у белим кошуљама и црним панталонама, рибе у допичњацима, дотеране... аха, деведесете, а ми смо канда остали у седамдесетим, је ли то порука? Па, зајеби, што ниси нашао неке тако глатко избријане и пицнуте да ти раде, него си нашао нас? Болди је у ствари и прешао део пута на ту страну, он је овде учио капитализам и то на лицу места, уживо, све гледајући како да то примени код куће. Радио сам то и ја, али не из исте књиге, не из исте улице. Он је (вели накнадна памет) гледао како да буде шеф, директор, газда, а ја како да ми програмери буду задовољни и да не постанем центар за обуку.
Ту негде је Михаљ набавио некакве комбиноване роковнике, időbank, банка времена буквално, што је требало да нам подигне ефикасност не знам колико, да не промашимо рокове ни са чим итд итд. Био је то поприличан дењак папира и правила како се кад где шта уписује... Напросто сам одбио да то примим. Роковници и новчаници никад нису код мене опстали дуже од два-три дана, па неће ни сад, а један овакав тренажер, који би требало да ме претвори у... нешто друго, хвала лепо, такве сам ствари одбијао и раније. Није мени циљ да постигнем не знам какву ефикасност по тим вашим рецептима, ја хоћу да будем матори зајебант у својој струци, и у том смислу сам већ на добром путу, нећете ме скренути.
Болди је ту играчку прихватио оберучке, и још годинама сам га виђао како га допуњава папиром и предано бележи где шта кад и како. Добро, има их којима такав подсетник лежи. И није да нисам никад користио такве ствари - али је то био у вр главе један лист папира негде поред тастатуре, где бих писао подсетник за један дан, или би на било ком иоле дужем пројекту то ишло у један текст фајл (годинама касније институционализован у the.log). Јози је исто као прихватио али га је неколико месеци потом запоставио и онда напросто престао да носи са собом.