За Геменц, Болдијевом королом, као и обично. Очигледно смо прешли границу после поноћи, јер је уторак...
Ајд да убацим овде, ту негде и дође, јер сам успео да рашчитам. Нађем натпис на уређају „környézetbarát - freonmentes“ (околинодругар, без фреона). Уређај је био проточни бојлер на струју, у вецеу на крају гонка.
Пала је одлука да се легализујемо, тј да тражимо радну визу и боравишну дозволу. Папирологија је била доста зајебана, нарочито што се Јози још није усуђивао да бекне мађарски (а одрастао је у Чурди уз бабу Мађарицу, његови су били гастоси, значи до шесте године му је мађарски био главни језик), а ја управо почео да говорим и на послу, тј негде прошле недеље је било "е ја ћу сад да почнем да говорим, исправљајте ме па се тек после смејте". Оно, њега и разумем, доста овдашњих Мађара из села има тај проблем - не усуђују се да бекну својим наречјем у матици земљи, с ваљаним разлогом. Зајебаваће их што говоре као сељаци из припиздине.
Те смо тако он и ја сели у ладовину ресторана у подруму (нечега што је некад припадало некаквој полицијској управи), и уз ручак и пиво кренули кроз обрасце. Јеботе... два пива, па смо се некако пробили уз много челоклепа, псовке, смеха... Сваки ће језик правници унаказити, а у мађарском је суманутост добила додатне квалитете.
Да, морали смо и да се осеремо. Немам појма зашто, у већини земаља се тражи мокраћа, али у Мађарској сереш за државу.
Све се то некако средило, и првог септембра смо добили дозволе и визе и почели да радимо легално, као радници Софтекса. Тада још нисам знао да се радници управо укидају а уводе запослени(ци).
Хм... овде је историја мало мутна, на 19. августа имам коментар у catal6.prg за верзију v5.72... могуће је да сам још увек терао верзију 5 док не проради верзија 6. Верзија 6 ионако садржи коментаре из свих претходних верзија (као што сам и радио са већином програма у ГенерАлу), што ме сад мало збуњује.
Ових дана је Јози сложио мали trci.prg, trči је требало да се зове, који прво позива едитор за маске, а кад се из едитора изађе, позове OPISFMM4 да изгенерише ту маску. Назив је из следећег вица:
Јебо миш жирафу, па га питали после како је било. Није лоше каже, ал цркох... трч горе пољуби, трч доле појеби, па тако педесет пута...
Јер му је било заметно да позива генератор са свим параметрима, има ту да се куца... наравно, сетио сам се Тодора Чкребовића и његове изреке о лењим програмерима.