Последњи дани илегале... опет на друму, јелда. Пошто је први падао у четвртак, те смо недеље радили пола пола - два дана у илегали, два дана као радници. Тј нисмо баш имали радно време ни тада, а сад смо баш подивљали. OPISFMM4.PRG је нешто чачкан после поноћи.
У програмерској соби (иза Улине) се скупљала невероватна количина мува. Набавили смо мувопиче и као изигравали храброг кројача, седам једним ударцем. За шта баш и није требала нека вештина, замахнеш насумице и убијеш три у лету и још две на циљу. За седам је требало мало и да се нишани.
Тек кад смо добро измазали зидове мониторе и све редом, Михаљ се сетио да би било добро да оно прозорче према комшијиној авлији добије мрежу. Комшија је држао муве, тј неку живину или свиње и то класичном методом, није било оно са редовним испирањем гована и сливањем у јаму за одлежавање. Соба није ни окречена, можда је само чистачица (коју мислим да никад нисмо видели, а бивали смо у фирми у разна доба дана) орибала кућишта монитора, тамо се баш видело.
Кроз авлију се шетао неки огроман а мршав џукац, Ерик. Наспрам врата од Улине собе је био улаз у подрум, онако са косим капком, који се изнутра није ни видео док не приђеш близу стаклима на гонку. Ерик је на то наскакивао док је трчао у круг по дворишту, што је испрва изгледало сумануто - седиш унутра и видиш како пас пролази, трупом скоро у висини рамена. Прогласили смо га за летећег пса, што ми је скоро изазвало носталгију. Што ти је стандард, овде пси лете и без мећаве.
Пошто смо се спремали да кренемо код куће са фирмом, почели смо и да шверцујемо рачунаре. Истина, за један би нам обично требало по три недеље, јер смо их носили у деловима, и једино матичну плочу смо морали штогод да сакријемо, мада нас на грани нису баш нешто ни гледали, види се да смо гастоси, нисмо једини, петак увече а ми све кесе из исте радње, а у кесама ништа у некој количини. Осим пелена, тојест, Јозијев син их је још трошио. За сваки случај, Јози је вежбао да, ако нас нешто питају на грани, брзо каже "ја немам матичну плочу".
Дан данас не знам одакле су плаћани ти делови, чије је то било, и ако је продато, код кога су биле паре. Чисто сумњам да смо их водили као имовину фирме, јер свакако нисмо имали папире за њих. Тј можда је Софтекс и давао неке папире, сећам се да сам виђао нешто са њиховим печатом (али то је било око ласерског штампача, легално увезеног, али тек наредне године). То је некако спадало у ствари које сам сматрао да боље да не знам. Можда је Софтекс то плаћао, није искључено, били смо у договору да сарађујемо као фирме... штавише, била је погодба да од софтвера шта направимо, свако продаје са своје стране гране.
3-VII-2021 - 27-III-2023