Назад на посао преко Хоргоша. Ово би могла бити недеља кад је у месном листу главила Вентура. Имали су проблема са управљањем меморијом на својим 486, мада су буџене на 8 или чак 16М. Јер драјвери нису конфигурисани како треба. Морао сам да одем тамо, тј одвео ме Михаљ јер смо им ваљда продали те машине. Терао сам кјуемемов аутоконфиг негде између шест и десет ресета по машини док није пропевао. Био сам јунак дана. Сва им је та меморија требала само за Вентуру, да би месни лист изашао на време.
Напољу је био поприличан снег, почишћен на гомиле.
Десетог кренуо да правим rebfpt.prg, рутину која ће да регенерише, колико год може, сјебана мемо поља. Ту је умело да се догађа свашта, јер та мемо поља су само го текст, поређан у блоковима, где је на почетку сваког блока само два бајта за дужину (или беше четири - могуће је да је дозвољена дужина поља била или два гига, ако је то мера у бајтовима, или 64535 блокова а дужина блока је 64 бајта... што се касније закомпликовало кад је омогућено да се дужина блока задаје приликом стварања табеле). Ово је, у суштини, горе од генератора рутине за индексирање, јер ова само игнорише разјебан индексни фајл и прави нов из здраве табеле и дефиниције индекса задате приликом генерисања. Ово мора да чита разјебан фајл и да се снађе са оним што нађе... јер све исправне табеле су исте, а неисправне луде свака на свој начин. Боље да не објашњавам шта сам ту све радио, ово је верзија 1.0. После је било луђе.
15-II-2020 - 16-XI-2023