Јози и Болди су терали неки свој распоред, годишњи одмори и шта већ, па смо се нешто разбацали са распоредом. Тако смо Го и ја морали јавним превозом - прво бусом до Сегедина, па до Делкута, па онда покушали возом до Геменца, али не, ипак бус. На бусодрому се нисам баш погубио, него ми је била помало збрка у глави око обележавања возила, који је сад наш, не стижем да видим ознаке... Па кренем на инстинкт. Спазим једно бајно младо женско дупенце, две савршене полулопте, и кренем за њим. Нисам се преварио, из Геменца је, ушла је тачно у бус који треба, и ми за њом.
У мом собичку има један шезлонг, мало кратак за озбиљан кауч. Ваљао је Јозију док је спавао на њему, због његове висине. А послужио је и Горани за оволико.
Јози се већ био преселио у предњу собу, био тамо цимер са Болдијем. Панонска кућа са минималним прозорима, мрак. И, наравно, баба греје само кад мора. Једном је неко питао Болди је ли хладно. Каже „Јози се покрије јорганом до браде, а овај спава у гаћама и не покрива се уопште. Не знам да ли је хладно.“
Мађарског је, за ових десет дана, научила слабо шта, али је бар савладала правила за читање, која (за разлику од енглеског) постоје и стану на пола странице. Изузетака има јако мало, нпр ч се редовно пише као cs, ал из историјских разлога може да буде ts или cz у неким презименима*. Као и ty, што је као наше ћ, али ближе пиротјанском тј, али у неким презименима је ти. Скоро све остало је правилно. И наравно, кад је једном прочитала CSNY на омоту неке наше касете, прочитала га је као чњ. Отад се они зову ЧЊ.
----
* то углавном због старог племства - „ако смо већ изгубили имања, дај бар да нам у правопису остане неког трага“
30-III-2020 - 18-XI-2024