10-VIII-2005.
Назад у САД. Јози ме довезао до Сурчина. Моји су ми дали неколико стотина € да понесем. Не знам какав је курс у америчким банкама, па ћу радије да платим двапут по 3% - прво у динаре, па у доларе. Оставио нешто динара са стране, да купим цигарете, које сам заборавио у колима.
Наши добро читају, слабо пишу. Тј, кад сам долазио, морао сам у Паризу да вадим нову перонску карту (ака пропусницу за закивање дасака - бординг пас) јер из Норфолка нису успели да дозову ЈАТ у Паризу. У повратку, ЈАТова штандуља ми је ладно извукла све три карте за минут ипо, што ће рећи да ови наши добро примају, слабије шаљу.
И даље сме да се пуши и кад се прође претрес, постоји пушачка зона, одвојена од остатка озбиљном црно-жутом траком налепљеном на под. Издимио пар док сам чекао.
Стигао на Де Гола без много одлагања, а онда збрка око капија, јер на перонским картама које имамо пише једно, а на новим које смо ту добили нешто друго (а морамо нове јер полећемо из Е зграде, која је скроз преко, други крај ливаде). Упућују нас кроз Де Голов лавиринт и неки су канда погрешно скренули. Неке рибе су ми после рекле да су кренуле за мном јер је изгледало да знам куд идем (аха, видео сам на дисплеју оно што пише на карти, а шта нам је ова на деску рекла је погрешно). Једна од њих је ова у розе мајици, види се у дубини фотке. Седела је скроз десно од мене, уз прозор, и имало се шта и видети и упамтити, нарочито преко четири празна седишта између нас, бар тих првих пар сати. Прошверцовао сам пола цигаре у неком буџаку где чури и особље, знају где нема камера, а другу половину у вецеу зграде Е, опет са особљем, француским Африканцима (или беше афричким Французима?).
На излазу ка авиону (опет бус или беше пешке? биће бус, има скоро километар), неки жгољави Мароканац или Алжирац ме темељно претреса, узима ми упаљач, и чак ме пропитује ко су ликови на динарским новчаницама. Ајде за Миланковића и Надежду Петровић, ал' кад смо дошли до Тесле, рекао сам му да се врати у основну школу и научи, срамота је да ради тако одговоран посао а не зна ко је Тесла. Увређен национални понос га је уверио да се не фолирам, аутентичан скроз, прошао. Како све испретресају за рачун Амера... а у супротном смеру скоро ништа.
На Џејефкеју је још гори хаос него што је био пре шест година, ал' сам бар царину прошао за трен ока, само климоглав и 'howyadoin?'. „Аааргх назад на посао“. Слеже раменима, следећи. Кад сам слетео на ОРФ, још већа запара него кад сам одлазио, и сутон је. Немам запаљење*, нико га нема јер са ове стране су доласци и чак и ко је имао сад нема. Идем до таксија и питам таксисте редом имају ли ватре. Тек четврти је знао тачан одговор.
Издимио сам још пола цигаре и сео код њега. Црнкиња из првог таксија се преко радија огласила, жали се на мене да сам расиста, што нисам узео први такси. „Кажи јој да је она расиста, антипушачки - свима сам пружио исту шансу, а она није ни погледала на таблу, а видим да тамо има упаљач. Што да ме вози неко ко ме дискриминише? За моје паре.“. Да ми је знати како се то завршило.
Ни не сећам се да ли сам нешто појео, можда сам подгрејао нешто из замрзивача. Само сам легао и загњурио се у ову касну временску зону.
Два дана касније, Шкрба реферише олдвејву:
Адреналин нам је свима цурио на уши. Спавали смо по 3-4 сата дневно (: Једне ноћи, Боћа је покушао да се удрема мојом ракијом, али полумртав од умора, ипак није успевао. Једино што је највише шкомрчио у ноћи иза котлића: сустигао га дебели умор, ретроактивно, па смо га *отерали* да спава. У међуврмену, осмех му није силазио с лица. Чак је научио шта је то панонски синдром; моја грешка што му то нисам показао раније.
сГрадљ је, мање-више, све објаснио коментаром у маилу који ми је стигао пре око девет сати, пола сата након што је стигао кући:
Ма, напунио сам у акумулаторима и неке ћелије за које нисам ни знао да их имам.
И шта више да вам причам. Мало ми је жао због две ствари: прво, Жикица није могао да дође, што је последица језивог радног места на коме је сад. А друго: штета што капацитет смештаја код мене није већи, а логистика слободнија, па да сам окупио веће друштво.
----
* ово заслужује ред у речнику
Спомиње се: Божидар Соколовић (Боћа), Градивој Шкрбић (Шкрба), Јошка Апро (Јози), Кућни речник, олдвејв, сГрадљ, на енглеском
6-XII-2013 - 7-IV-2026