Отишао ми скоро цео дан у ништа, али вреди. Моја чета у резерви је распуштена а ми отпуштени скроз. Да вратимо сву опрему. Фалила ми је нека глупост, ваљда поткапа, коју нисам ни добио, а да не бих платио пренадувану цену нове, скокнуо сам кући и макао то чудо из ћалетовог комплета за територијалну. Пошто је ово војска, није важно кад је стварно готово, има да траје до 20:00 јер пише да ће толико да траје. Нисмо добили ни ужину ни ручак и нико се није бунио.
Наравно, наслушао сам се вицева и разних прича. Најбоља је била о неком типу у Купроду који је предложио да од синдиката откупи вишак мандарина - јер, продавали су везано, кило кафе гајба мандарина, али се увек нашао понеко да успе да макне само кафу, па је остало пар стотина кила мандарина, већ се кваре. Добио их скоро џабе, љуштио ("руке ми биле до лактова наранџасте") и на крају испекао ракију. Па каква је била ракија? Каже нема појма, он се убијао од пива. "Ајд у гајбу пива да ни из треће нећеш погодити од чега је ова ракија"... каже добио је сваки пут.
Из цивила сам знао Фефија и Брљу, обојица присутни.
8-VI-2021 - 3-II-2026