13-VI-1972.:
Тринаестог скупили шта треба да офарбамо лабораторију у ДЦ-99 - то је још остало.
Добио пропусницу за Дом. Два дана касније пробао да је употребим али ништа, улаз бесплатан, Омеге не свирају то вече.
Целе недеље фарбали лабораторију. Тамноплаво, да се смањи одсјај. Има неко прозорче које не можемо баш скроз да затворимо, али не гледа ни у небо ни у двориште него у наспрамни зид, доста близу. Ово ће бити довољно.
Такмичење кајакаша, испод моста, 25. То смо снимали Димче и ја. Кајакашки клуб је баш јак и добро опремљен и познат, и ово су добро организовали. Поподне лепио постере по задњем зиду гараже. Скроз је бела, лепше је овако.
Увече, са Гашом и Слађом и осталима (углавном IV4), и опет је уз мене, прави се да смо пар и све се нешто гнезди уз мене. Дефинитивно ми није кандидат, шта ће ми таква невоља у животу, па сам се одмакао пола метра. Није баш пала, замало. Рекла ми је да се јебем, што је високо на њеној скали. Оставио сам их у јорган сали и прешао у диско, у другом крилу. Неки војници, добили излаз, смирују једног свог другара. Скоро да и сам будем увучен, још не знам језик пијаних. Следећи круг ме неки сликар овдашњи ухватио да му помогнем да одвојим другарицу од рибе коју је барио... ал ова што ме запала била баш досадна, и њој досадно. Види се како мрзовољно развлачи жваку. Трећи круг (а враћао сам се до друштва јер сам тако обећао), у флипер сали ака дансинг сали (јака сала, склепан кров над пролазом између диска и вецеа) спазим ту малу из КЧС и најзад запамтим име - Линка. Е то већ може да се запамти. Али смо се ту негде загубили а ја завршим тако што сам упао у не знам колико дугачак разговор са неком рибом (израз је управо почео да се користи) из јединог солитера у граду, где смо се прегањали око ничега добрих пола сата, и мада није била расположена (не воли своје годиште), нисмо ни прекидали разговор. Отпратио сам је скоро до зграде, а онда нисам умео да изађем, нисам добро попамтио скретања, а ту сам био укупно двапут дотле, и то по дану. И бајаги случајно је опет сретнем кад је излазила, јер каже нема кључ па иде негде по други, и што је баш мене морала поново да сретне. Но, то је и био последњи пут, никад се више нисмо срели, мада сам касније често пролазио туда - ту је пешачка стаза од центра до 13. фебруара и машинске. А верујем да бих је познао, занимљиво лице. Но, бар смо се изразговарали, било је занимљиво и на тренутке оштро. Можда сам могао да је исфолирам да сам старији, ал' онда ако би и упалило, на шта би изашло кад ме провали.
Док се она ту мувала, појаве се двојица музичара из екипе која је правила звук за "Прогресивца", па онда још један који ту станује (касније географ, па онда једном и директор музеја), каже има гомилу акт фотографија које би некако да пласира па ако би могао то преко клуба... па смо ту стајали и чантрали још пола сата, ко зна о чему све. На крају сам их питао и куд се излази одавде, трипут су ми објаснили (двапут добро, једном лоше)... а у ствари јесте просто, није то ништа велико, 100м на било коју страну па си изашао, једино што се баш одатле не види ниједан излаз. Стигао кући за 25 минута.
Изашао филм „Дубоко грло“. Хм, значи и то може. Ухапшени водоинсталатери у Вотергејту. Аљенде формира нову владу.
Спомиње се: 13. фебруар, 21-IX-2018., IV4, Гаврило Ташков (Гаша), Димитрије Јосин (Димче), Дом омладине, ДЦ-99, Мира Денгин (Линка), МПСШЦ (машинска), Омеге, Славица Тејин (Слађа), на енглеском
15-VIII-2019 - 16-XI-2025