opario se lala i hoće da ide u beograd da se kurva. nemoj, bre, lalo, da si naivan, nema toga više, sad je socijalizam, nema kurvi.
ima, ima, samo dok ja nađem kako se to sad zove - sve ste isprekršćavali da se ne zove ko pre, al naći ću ja.
krene od terazija, i gleda firme. kad naiđe na "manicure - pedicure" - aha, to je to, mani kur, pedi kur, čim je tu kur, to je to. uđe, i stvarno, deset riba unutra, beli mentili, sve bolja od bolje.
"izvolte, šta želite" - "komplet uslugu" - posade ga na onu stolicu i srede mu kandže i gore i dole, i kurje oči i sve redom. da plati - "a ono" - "koje ono" - "pa jepstivo" - "a pa nema toga, pogrešili ste adresu"... i ipak padne dogovor (mahanje novčanikom itd).
iduće godine opet prolazi lala tuda, devojke stoje na vratima, poznaju ga i zovu da svreti ponovo. "a jok vala, zeznuli ste me lepo prošli put" "kako?" "pa lepo, uvalili mi picajzle a ostavili me bez noktiju"
1987