lalinski - klasika [3]

Šta je ovo?
Pošto sam, srećom, odustao (zasad) od ideje da viceve treba ispričati uživo ili makar video, ostaje ovo više kao refrentna zbirka viceva. Jer nisu vicevi za čitanje nego da se pričaju. Ovo je podsetnik.
Zahvaljujem radnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji Burundija što su me nagovorili, i sebi što sam dozvolio da me nagovore.
Godine i ostale napomene ispod vica, gde ih ima, označavaju poreklo, a ne stvarnu starost vica. Tada i tamo sam ga našao.Osim Burundija, drugi izvori su:
sezam - što su u stvari dva BBSa iz devedesetih, staari Sezam na Bigzovim serverima negde na Skadarliji, i novi Sezam časopisa Pisi-pres, potonjeg Oriona
suština - komšijin blog, gde i sam piskaram i gde sam Komšija.
imejl - sopstvena imejl arhiva od 1997 naovamo (sa dosta rupa u prvoj godini)
12-IV-2020 - 27-IV-2020 idi kući  
jedno veče šeta lala kalimegdanom, bio baš taj dan u ministarstvu da plati porez , i pripišalo mu se. naiđe pajkan i uvati ga na delu, uz drvo. odrapi mu kaznu, lala se odmah maša za novčanik, vadi par komada iz debelog svežnja, a nije se ni zakopčao. pajkan ga gleda u šlic: "au al je debeo". lala gleda u novčanik: "bio bi i deblji da ga država nije oglabala"
1969
U pozorištu bilo najbolje ono na kraju kad su delili kapute, ja uzo tri komada.
Kraće i duže varijante od šezdesetih nadalje.
Ide Lala ulicom i nosi u rukama dve velike lubenice. Presreće ga neki čovek i pita ga:
- Izvinite, tražim ulicu Gornju Vodoplavnu. Da li znate gde je?
Gleda ga Lala, gleda, misli nešto, pa kaže:
- Vi, gospodine, tražite ulicu Gornju Vodoplavnu, jel' da?
- Da, baš tu!
- I ne biste je znali naći, jel' da?
- Da, baš tako, znate li vi gde je?
- Moliću fino, pridržite mi ove dve lubenice.
Čovek uzme lubenice u ruke, a Lala širom raširi ruke i kaže:
- E, da ide u očin, nemam pooooojma!
priča lala kako ga jednom u beogradu u tramvaju 'radio' džeparoš:
- ja se uvatio s obe ruke za one štangle gore, a taka gužva da nisam mogo da i spustim i da sam teo. kad osetim jedan mi zavuko ruku u džep, pa u drugi, a ono tamo samo pet banki, a mene sramota...
1971
opario se lala i hoće da ide u beograd da se kurva. nemoj, bre, lalo, da si naivan, nema toga više, sad je socijalizam, nema kurvi.
ima, ima, samo dok ja nađem kako se to sad zove - sve ste isprekršćavali da se ne zove ko pre, al naći ću ja.
krene od terazija, i gleda firme. kad naiđe na "manicure - pedicure" - aha, to je to, mani kur, pedi kur, čim je tu kur, to je to. uđe, i stvarno, deset riba unutra, beli mentili, sve bolja od bolje.
"izvolte, šta želite" - "komplet uslugu" - posade ga na onu stolicu i srede mu kandže i gore i dole, i kurje oči i sve redom. da plati - "a ono" - "koje ono" - "pa jepstivo" - "a pa nema toga, pogrešili ste adresu"... i ipak padne dogovor (mahanje novčanikom itd).
iduće godine opet prolazi lala tuda, devojke stoje na vratima, poznaju ga i zovu da svreti ponovo. "a jok vala, zeznuli ste me lepo prošli put" "kako?" "pa lepo, uvalili mi picajzle a ostavili me bez noktiju"
1987