Sedi lik u kafani, pijucka svoje pivo, kad za susedni sto sedne tip sa majmunom. Naruči sebi rum a majmunu keks. On popije rum, a majmun turi keks u dupe. Pa tako dva tri puta. Gleda ovaj i ništa mu nije jasno.
- Kelner?
- Izvolite?
- Zašto majmun stavlja keks u dupe?
- Nemam pojma, nit je moj reon nit znam goste, ja sam ovde od ponedeljka. Zvaću vam šefa sale.
Šef sale stiže.
- Izvolite?
- Zašto majmun stavlja keks u dupe?
- Joj burazeru, nemam ti ja vremena da gledam šta gosti rade, dosta mi je ovih mojih mangupa kelnerskih, dušu će mi pojesti... nego vidi sa garderoberom, on je tu već sto godina, valjda će on znati.
Ode lik do garderobera.
- Izvolite?
- Zašto majmun stavlja keks u dupe?
-Nemam pojma, ja odavde ne vidim salu, a taj majmun ne nosi kaput, nije mi mušterija, ne zanima me. Nego vidi s baba serom, njoj stižu svakakve priče.
Kod baba sere.
- Izvolite?
- Zašto majmun stavlja keks u dupe?
- Znam samo kad dođe da ga pusti. Njegov gazda uredno plati, nije cicija... a zašto... ko će to znati. Vidi sa muzikom, oni gledaju odozgo, imaju bolji pregled, a i paze da osete reakciju publike. Ako oni ne znaju...
...
- Muzika?
- Izvolite?
- Znate li zašto majmun stavlja keks u dupe?
- Znamo, kako da ne znamo, no to će malo da košta...
- Dobro, evo.
- E, tako... tri, četiri... zašto maajmuuun... stavlja keks u duuuupeeee....
1978, od društva na korzou, s tim što me jedan odvojio u stranu da mi ispriča, a za poslednju rečenicu su se svi okrenuli ka meni i otpevali taj stih