o ludacima, 1961-1980 [1]

Šta je ovo?
Pošto sam, srećom, odustao (zasad) od ideje da viceve treba ispričati uživo ili makar video, ostaje ovo više kao refrentna zbirka viceva. Jer nisu vicevi za čitanje nego da se pričaju. Ovo je podsetnik.
Zahvaljujem radnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji Burundija što su me nagovorili, i sebi što sam dozvolio da me nagovore.
Godine i ostale napomene ispod vica, gde ih ima, označavaju poreklo, a ne stvarnu starost vica. Tada i tamo sam ga našao.Osim Burundija, drugi izvori su:
sezam - što su u stvari dva BBSa iz devedesetih, staari Sezam na Bigzovim serverima negde na Skadarliji, i novi Sezam časopisa Pisi-pres, potonjeg Oriona
suština - komšijin blog, gde i sam piskaram i gde sam Komšija.
imejl - sopstvena imejl arhiva od 1997 naovamo (sa dosta rupa u prvoj godini)
10-IV-2020 - 10-VIII-2020 idi kući  
Polažu ludaci izlazni ispit. Prvi zadatak, da se provuče ispod crte povučene kredom po patosu. Kaže "a ne važi se, podgojili ste me ovde, dignite to za desetak santimetara pa onda mog' da probam". Onda mu daju da napumpa bure vode, al' vidi on da je bure bez dna, voda iz njega otiče nekud ispod kuće, pa kaže "mnogo je... ajte vi napunite do pola a ja ću od pola".
I tako položio te ga puste.
Ovo sam čuo kao klinac od nekog čiče.
Dva ludaka šetaju avlijom ludnice i vide molera kako farba prozor.
- aj' da mu izmaknemo lotru pa da padne!
- ne vredi, drži se za četku
Dva ludaka pobegli iz ludnice, maznuli negde biciklove i odmakli podaleko. Zanoćili negde u brdima, i pokrili se čim su imali - biciklovima.
- Jel' ti ladno?
- Jeste!
- Da vidim... pa naravno, na prednjem točku ti fali jedna spica.
1964 ili tu negde