ruski [1]

Šta je ovo?

Pošto sam, srećom, odustao (zasad) od ideje da viceve treba ispričati uživo ili makar video, ostaje ovo više kao refrentna zbirka viceva. Jer nisu vicevi za čitanje nego da se pričaju. Ovo je podsetnik.
Zahvaljujem radnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji Burundija što su me nagovorili, i sebi što sam dozvolio da me nagovore.
Godine i ostale napomene ispod vica, gde ih ima, označavaju poreklo, a ne stvarnu starost vica. Tada i tamo sam ga našao.Osim Burundija, drugi izvori su:
sezam - što su u stvari dva BBSa iz devedesetih, staari Sezam na Bigzovim serverima negde na Skadarliji, i novi Sezam časopisa Pisi-pres, potonjeg Oriona
suština - komšijin blog, gde i sam piskaram i gde sam Komšija.
imejl - sopstvena imejl arhiva od 1997 naovamo (sa dosta rupa u prvoj godini)

11-IV-2020 - 30-I-2026 idi kući

Aljoša, znaš šta. Ako uspemo da ustanemo i dohvatimo votku sa stelaže, pijemo dalje. Ako ne uspemo da ustanemo, idemo kući.

cca 1985

Drugi svetski rat. Na istočnom frontu krvave borbe. Jedan ruski vojnik je nakon žestoke bitke prebačen u bolinicu jer je bio teško ranjen.
Jednog jutra budi se on i pritom mu prilazi doktor :
"Dobro jutro junačino, znaš imao si veliku sreću. Sve rane su zakrpljene i sad si ko nov."
Vojnik sav grokće od sreće kad doktor nastavi:
"Ima još jedna stvar. Metak te je pogodio u nezgodno mesto tako da smo morali malo da ti ga skratimo kako bi izbegli pojavu infekcije. Ništa se ti ne brini. Ona tetovaža OLJA još uvek stoji."
U tom trenutku vojnik blago poblede i reče:
"Auuu, pa bilo je istetovirano POZDRAV IZ SEVASTOPOLJA."

23/11/1996, sezam

Razgovaraju dva Rusa, i kaže prvi: "Eh, što mi se ponovo ide u Pariz..."
Na to će drugi začuđeno: "Ponovo? Zar si ti nekada bio u Parizu?"
Prvi mu odgovara: "Ma nisam, ali i juče mi se išlo..."

Poželeo Serjoža da kupi Volgu. Raspitao se, skupio brdo para, podmazivao nekoliko meseci gde je trebalo, pohvatao veze na značajnim mestima, nahvatao nešto bodova na aktivnost u lokalnim organima, dao dobrovoljne priloge za ovo i ono, i... posle dve godine jurnjave, uspe da mu prime uplatu. Onako uzgred upita
- A kad mogu da očekujem isporuku?
- Da vidimo, danas je dvanaesti decembar 1969, dakle četrnaestog aprila 1975.
- Pre podne ili popodne?
- Kakve to veze ima?
- Ima, znate, curi mi slavina, kupatilo mi je poplavljeno, i baš za taj dan stižem na red kod vodoinstalatera.

1975~

Šta je najveća sreća za Rusa? Kad' mu u dva ujutru likovi u kožnim mantilima pokucaju na vrata i pitaju:
- Ivan Ivanovič, stolar?
- Ne, ja sam Ivan Ivanovič, obućar. Stolar je dva sprata iznad mene.

Dva Rusa stalno idu zajedno na posao i s posla.
- dobro, Serjoža, ajde ja što radim u tkačnici pa moram peške, ali ti radiš u fabrici biciklova, pa zar nisi mogao onako deo po deo da doneseš kući i sastaviš jedan bicikl?
- e, moj Aljoša, doneo sam delova i delova... i već treći put uspevam da sastavim tenk, ali bicikl nikako.