2.3.1. Капетанов дневник

"Улазак у планетни систем је прошао без проблема, међутим већ приликом приласка планети посада је почела да негодује. Очекујем неприлике. Углед и уважење ми опадају, за добрих 0,0245 дневно, и све сумњам да је међу посаду убачен неко од мајстора за психоманипулацију. Овако танано  организовану побуну нисам видео ни у књигама - чак не могу ни да тврдим да је побуна. Као да се борим са маглом. Сваки час се квари нешто од опреме, наводно због непоузданог рада у присуству магнетног поља ове учестаности (прилог), међутим, моји лични мерачи не бележе ништа од тога."
"Чини се да је први официр, Рени Ф. Емулатова, на мојој страни, јер ми редовно доноси доказе да оно што посада пријављује као квар, или чудно понашање опреме, најчешће није тачно. Кад је са посадом, и њу све мање уважавају, лако се слаже са њиховим примедбама, нађене доказе не супротставља њиховим, и све скупа не знам на чијој је страни."
"Пошто ни трећег дана орбитирања нисмо пронашли ништа чудно, осим што с"
И то је све. Пола првог дамара снимка капетановог дневника. Аршин ипо траке, кад се извади. Нема никаквог трага од остатка, ни од прилога, као што нигде не пише откуд и ово - да ли је капетан то стигао да одашље, или је прокријумчарено, или је залутало, или је лажно. Неким од наших истраживача је чак било чудно што је капетан мушкарац...  да, то данас баш и није обичај, није, међутим, ово је онај један у десет. Наиме, тада је био много строжи обичај, како веле записи, да бар један од десет капетана буде мушко, а за пут дужи од године да се извлачи коцком између десеторо. Овог пута је коцка пала на њега, о чему се чувају записници. И да, чак двоје путника је имало спрему за психоманипулацију. Једном је то била претходна служба, другом разонода. У све ове записе се може сумњати, али друге немамо. Мархаф није спадао међу најуређеније светове.


На Ајтхат се, изгледа, летело и касније. После прве мисије, још три се нису вратиле, а пета је, наводно, страдала негде на пола пута. Не треба трошити речи на то да никакви трагови нису нађени. Свемир је пун нашег ђубрета, наћи ћете тамо свашта, осим оног што тражите.


Порука, коју је онај поштар спомињао, је послата из орбите отприлике у време када је настао и капетанов запис, ово што смо малочас чули, отприлике тих дана. Доста добро мерење, након хиљаду и више година. И данас пристижу, ту и тамо, примерци заглавља те Нкогове поруке, и за дивно чудо, након проласка кроз неколико хиљада чворишта, заглавља и данас носе исти датум и време. Ето, то се сачувало, а првобитна порука није. Вероватно је неком од првих чворишта порука личила на смеће, а заглавље мора да се поштује. Или је личила на заглавље, па је замењена другим заглављем... или је још ту, али негде у заглављу... ама, чита ли ико те уводе? Ја одмах одем на крај и читам саму поруку. Ко зна, можда тамо успут нешто и пише.


У следећих педесетак година у том крају свемира нестало је још тридесетак насељеничких бродова, или других већих бродова који се могу употребити за насељавање. Такође, понеке успутне станице су се тада нагло обогатиле - то се и сада може приписати црном тргу, међутим ... има ту неких ствари.


Ми смо то мало разврстали, средили и уредили; кад се погледа чиме су трговале те станице - а чудо једно да по старим дисковима забачених станица налазимо добре податке од пре хиљаду и више година, а у дебело оклопљеним званичним архивама дува промаја - онда долазимо до скоро потпуног бакалука за оснивање колоније. Све је ту, или бар све: давачи снаге, поља и струја, испитивачи тла, генетски материјал, читаве радионице за њега (набављене на сасвим другом крају одсека), књижнице са свиме што треба понети на пусто острво, неколико насумично пробраних кола еротографије, историја подмузике, гомила нацрта за изградњу свирала, молекуларни записи неколико значајнијих уметничких дела из доба ране Земље, средње епохе Ширења и неколико савремених уметника, рударска опрема, бродоградилиште, нацрти за убрзачки тунел... све скупа, пуна корпа.


То је списак "изгубљено на путу / нађено на Ајтхату"?


Нажалост, не. Из списка робе којом су уочене станице трговале у то време може се саставити овакав списак, а може и неки други. Уочили смо само да неке ствари баш недостају: никакве помодне дрангулије, ништа од кућних чаролија ﷓ нема личних летилица, нема аутоматских кухиња, нема одеће, шминке, обуће. Има сировина - споре, семе, јаја, генетски материјал. Основне лекарске потрепштине, али нема психогених лекова, нема сложеније медицинске протетике, нема аутодокова.


Аутодокови постоје на свим бродовима.


Да, кад додамо и оно што је уобичајена опрема на бродовима, можемо само да се дивимо. Имамо пред собом случај удешеног бекства из збиље. Изашли су тихо, и успели да их нико не примети. Прорачун трошкова за мито и кријумчарске зараде је стравичан.


Чиме ли су плаћали?


Вероватно некретнинама. Неки власници постаја су тада постали власници већих твртки, постаја или бродова. Обратите пажњу на обичаје: кријумчари воде веома тачно двоструко књиговодство робе - нешто не сме да се види, нешто баш и мора; зато врло пажљиво крију своје муштерије, и поготово добављаче. Сви покушаји да уђемо једнима или другима у траг доводили су до лажних твртки, људи који су у време купопродаје били увелико мртви или још нису били рођени, нити ће неки од њих икада бити. На крају, добар део постаја које су се тада обогатиле, променио је власнике у року од двадесетак година, а претходним власницима се губи траг, или су безбедно помрли. Опет, у добром делу случајева може да се каже да "не можемо тврдити јер нисмо видели леш". Свемир врло добро замеће трагове.


Колико векова је стар изум "теорије завере"?


Више него што ми можемо замислити. Опет, то не значи да завера није постојала. Штавише, књижевност је пуна загубљених рајева и назови кажњеничких колонија у којима се у ствари одгаја сутрашња елита. Најбољи владаоци су јучерашњи побуњеници, јелда? Е па ови се нису враћали да преузму власт, или бар нема трагова. Уз мало здраве параноје могли бисмо тврдити да су се вратили кришом као што су и отишли. Да не бисмо упали у ту замку, проверили смо порекла око пола милиона значајних људи за последњих петсто година. Занемарљиво мало сумњивих биографија. Могло би да значи да се или спремају да нас једном освоје, или да се сувише добро увлаче назад у друштво, те их не препознајемо. Ако неко има другу теорију?


А што не бисмо претпоставили да их уопште не занимамо?