4.10 Деца

(Зенеја) Дечица су им слатка. Ниједном нисмо видели размажено дериште. Бебе понекад плачу, али клинче од три-четири године које урла док не постигне шта жели - тога нема. Деца су по правилу живахна, радознала, и досађују само кад желе да им нешто објаснимо. Ништа од опреме нам нису разбили или покварили (мада не знам ни како би - сваки производ из Старог Језгра управо мора да прође кроз дечије руке, па ако то издржи, може да се продаје).
Питам се, питам се, листајући ове наше белешке, колико пута смо написали "ниједан", "никакав", "нема нигде"... осим свог живота мимо осталог света, зар су Ајтхаћани још и строги кад спроводе то своје особењаштво? Од коликих ствари нема изузетака. Списак табуа им је, канда, подугачак. Чини се и да је добар део тог списка потиснут у заједнички заборав, у велики мрачни забран. Како ли препознају шта спада тамо, кад нешто од тога искрсне?