Краљевско радно време је налик ономе како су се некад држали наши кибернеши по Савезу, а и већина сродних струка где се још није усталио рабош - споља гледано, раде кад им на ум падне. У ствари, раде некад и много више но што би се од простог човека могло тражити, а има кад данима не раде ништа. Но, то се само тако чини, јер они раде и кад оду пешке, куд већ иду пешке - њихово је да мисле. Наравно, као и код сродних струка, рачуна се шта су направили, а не колико је труда коштало да се направи. Ко уме без труда да постигне, ућарио је, ко не уме, намучио се.
Ово смо сазнали из њихове приче, а пошалицу
о "краљ иде пешке" нису, наравно, схватили.
Наша легенда о древним краљевима које су
свуда носили је испрва схваћена као "јадни
људи, кљасти и богаљи а стално су морали
да се показују"... док нисмо, једва, успели
да им објаснимо да се радило о симболичком
показивању моћи.