Vakumirana kao i sve ostalo, osim "seljačke", koja je u stvari cela Šunka, dimljena, zamotana u (navošteno?) platno. Nije svaka dimljena - nekima u salamuru ubacuju nešto što daje ukus dima; ubacuje se i med, ili se glazira medom, pa vam, kad je sečete, ruke budu em masne i klizave, em slatke i lepljive - neverovatna kombinacija.

Najčešće se prodaje kao polulopta, malo upresovana, bez kostiju, ili sa nešto kostiju. Cena zavisi od kvaliteta - koliko je vode uštrcano, koliko je dimljena, koliko je trajala obrada. U načelu je najskuplja smitfildska, ide čak do 4 dolara za funtu, iako se na rasprodaji nađe i za 80 centi (dobro, 79,99 - ovde uporno gledaju da im se cene završavaju na 99,99)

Ažuriška: od 2007 uspevamo u Kimartu da nađemo pravu seljačku šunku. Moroni, istina, insistiraju da ona bude zamotana u voštani papir pa u platno, da manje kalira, ali se zato uplesnavi pa moraju da spuste cenu. Takva šunka, umesto da izgubi možda 20% vlage (i za toliko pojeftini) se onda prodaje po $1,30 umesto po $3,00... te umesto jedne petine izgube dve trećine. Al' to je logika Kir-Janje. Plesan se skine (nožem ili vodom i četkom) i vozi... prava, dimljena, domaća.

Ažuriška 2009: Taj Kimart je zatvoren ove godine. Ostala su još dva u gradu, dalje negde. Smešno je što su upravo poslednjih meseci obnovili krov (jer je onoliko prokišnjavao na sto mesta) i prebetonirali potpuno dobro parče trotoara pred ulazom, kojem baš ništa nije falilo. A taman smo najzad popamtili nešto osoblja, štaviše devojka na deliju je bila prva koja je zapamtila da ne treba da nam nareže, imamo rezalicu.